За све је криво кретање.
Хаотичне су селидбе лептира.
Требало би сести и написати
трактат о размимоилажењу.
Кад косац широко измахује,
коса, тупом страном помилује
влатове које у повратку сруби;
кад белорепа мачка пије с барице,
сваки додир њеног језика глатку
површ претвара у мрешкав кругокруг.
Добро је док све тече, ни жрвањ не спи,
ни светлост не посустаје, ни зној…
У часу кад би све на свету стало,
ма и на часак, за глуву стотинку,
машинерија би једном за свагда…
Куд си кренула руко, о руко…
Из књиге ГАЛАМЏИЈА И ГУГУТКА, СКЗ, Београд, 2018
Јан Вермер
