RSS

ПЕСМЕ ЗА САВУ

04 мар
21b - kos

Шид под снегом

 

AУШВИЦ ЗА СНОВЕ

 

Постоји једно место

што је Аушвиц за снове,

где нико не жели ићи,

а барем једном

свако оде.

 

Рекама својих суза

у чамцу што склепах од својих пропалих снова,

веслам голим рукама.

Веслам, со ми нагриза кожу.

 

Докопах се тла, привидно сигурна,

усудим се да коракнем.

И ходам, ходам мокра од себе,

мокра од праштања.

Ходам, песак ми једе стопала.

 

Песак ме је целу појео,

ушао ми је у утробу, уста, очи.

Сатерана у ћошак сопствене наивности

чекам да ми вежу очи.

 

А затим , стрељају ме ваше лажи,

меци звуче као имена људи

које сам волела.

 

Жмурим, ћутање ми изједа груди,

напуњена тешким оловом,

сад се већ смејем.

Пркосно, пакосно.

Смејем се, злоба ми изједа биће,

Не знају они

да ја сама себи

штетим, не знају.

Крвници.

Пријатељи.

 

Постоји једно место

што је Аушвиц за снове,

где нико не жели ићи,

а свако једном оде.

 

Хелена Будимир III1, Карловачка гимназија

 

20a - kos

Пролеће у шидским баштама

ПРОЛЕЋЕ У ШИДСКИМ БАШТАМА

 

проклет да си, жива рано моја

после тебе јалово је све

за тобом је отишла и боја

због тебе сад све у мени мре

 

проклет да си, ти си све што вене

вртлога времена отвараш ми двери

у понор си отерао мене

откада ме више не зовеш са ‘кћери’

 

хоћу да те избацим из главе

ал’ често те се у сутон ја сетим

како да заборавим твоје очи плаве

зар баш ништа не сматраш светим?

 

хоћу са собом да будем на чисто

опростити хоћу – заборавити никад

детињство ми неће бити исто

ни животиње не остављају младунчад

 

ожиљке на души имам и дан-данас

опоравак трајао је дуго

у писању пронађох спас

за тебе више нема места, туго

 

‘после тебе процвала сам опет’

размишљам док ходим улицама градским

ти за мене остао си авет

а у мени пролеће је ко у баштама шидским

 

Тамара Радичев III1, Карловачка гимназија

 

24b - kos

Сава Шумановић, Стара трешња, 1938.

 

АКРОСТИХ ЗА САВУ

 

 

Селестијалне ти сузе плачем на жарки летњи дан

Амбис те зове крицима митровачких врана

Вино твоје је љубав или метална горчина смрти

Au revoir mon amie

 

Шеташ ипак вечно до просторија твог бескраја

У светлим бојама сањари твоја страст

Можда судбина стварно постоји?

А грожђе је нажао остало необрано

Немамо времена, последње зрно песка је истекло

О, боли моја, у коју слаткоћу тебе да обојим?

Волећемо се до последњег хица

Иронично c’est la vie носиће ветар сремских пејзажа

Ћилим црвени још увек лежи вечно у прашини ⎯ чекајући

 

Aлекса Вилић III1, Карловачка гимназија

 

10a - kos

Пијана лађа

 

О ШУМАНОВИЋЕВОЈ СЛИЦИ „ПИЈАНА ЛАЂА“

 

Сваким новим даном роди се и умре једна нова звезда, један нови живот, једна нова звезда се упали а опет нека друга угаси. Као и са свим великим ствараоцима тако је било и са Савом Шумановићем. Иако љубазан, фин и велик човек, и он је имао проблеме.

Шумановић се борио са собом, са осудама народне масе и прилагођавањем на исте које су се односиле на на његове слике, сукобе мишљења и ставова. Као велики емотивац, све је схватао лично те се од истог и лечио. Своје стање сматрао је злим, немилим и узасним. У себи је проналазио кривца и своје емоционално растројство кривио је за све бурне реакције које је испољавао у непромишљеним ситуацијама. Писао је дела која би помогла схватање његових радова у нади да ће уместо критике добити подршку свог народа у новом стилу који им доноси. И поред свега, свих неправедних критика Сава не одустаје већ наставља да се бори доказујући да и у своје најгоре стање износи најбоље што уме. Неки од његових најпознатијих и напризнатијих радова настају баш у оваквом стању. Он почиње да обраћа пажњу на боју, контрасте и расположења која нијанса доноси и драматизује их. Једно од његових најчувенијих радова „Пијана лађа“ коју слика по узору на Рембоову поезију, јесте једнан од најбољих показатеља. На овој слици,  Шумановић приказује људе који су сви нагнути на исту страну њишући се на узбурканом отвореном палвом мору. У пијаном стању, непознате фигуре плутају у незнаном правцу, у неки свет у ком се и сам уметник проналази. Ову слику радио је 7 дана и 7 ноћи у пуној посвећености и уметничкој инспирацији. Ову слику радио је у Паризу, а по повратку осврће се домовини и слика пејзаже свог родног места. То говори о његовој носталгији, а да је био патриота  најбоље осветљава чињеница да је по наредби за укидање ћирилице, Шумановић престао да се потписује на сликама.

Као и већини српских великана и Савин живот се окончао на суров начин. Он је наиме у ноћи између 29. и 30. августа са јос 150 суграђана одведен на стрељање. Мирно, без и једне речи Шумановић је својом лађом запловио у непознато, далеко од нас, далеко од туге и далеко од критика ограниченог људског схватања. Тамо где му је и место, међу великане, тамо где је другачије светло Срема.

Екатарина Јерковић III4, Карловачка гимназија

 

ашиковање

Ашиковање на месечини

 

АШИКОВАЊЕ НА МЕСЕЧИНИ

 

у ноћ црну кад сјај звезда се роди

под њиховим ногама нешто се догоди

 

између погледа љубав се роди

Аморова стрела у срце их погоди

 

У пустоме граду где ниједне душе нема

душа сваког бића још одавно дрема

 

у светлости месечине гаси се дилема

девојка од љубави постаде нема

 

две душе, ужелеше се једна друге

од оне прве вечери, давне, судбоносне

 

дочекавши вече после дана дугог

знали су да заволети неће никог другог

 

у ноћ црну кад сјај звезда се роди

под њиховим ногама нешто се догоди

 

ашикују момак и девојка на месечини

звезде помно прате да им се не причини

 

у његовим рукама замирише цвеће

које пружаше драгој својој, занемеле од среће

 

Дијана Чуде III2, Карловачка гимназија

 

05a - kos

 

ЖЕНА СА ОГЛЕДАЛОМ

 

Све Афродите овог света

стопиле су се у њу:

жену са огледалом

 

она је давно заборављен

идеал грчке лепоте

лабуд међ голубовима

мекох облина и грубог профила

слободно гледа у свој одраз

жена са одгледалом

 

Наталија Ђорђевић III4, Карловачка гимназија

 

06a - kos

 

О СЛИКАРСТВУ САВЕ ШУМАНОВИЋА

 

Касног августа, у јутро Успења Пресвете Богородице, највећи сликар српске модерне Сава Шумановић, пољубио је своју мајку у руку и отишао док му се на штафелају сушила последња слика ‒ ,,Берачице“. Посебна по томе што је последња, триптих ,,Берачице“ представља кулминацију животног рада Саве Шумановића у ком је он своје мисли и емоције представљао кроз стилове кубизма, класицизма и колоризма док у послењим годинама живота није дошао до свог јединсвеног стила који је описивао речима ,,како знам и умем“. Након  више од пола века засебног излагања три слике, триптих Берачице био је сложен 2005. године и пред јавности се појавила потпуна слика 12 берачица. Две композиције са осликаним виноградима  повезане средишњом сликом њиве жита, која као еухаристија указује на повезаност вина и хлеба, приказују сликареву стрепњу за надолазећим догађајима које је прихватао протестом, одбијајући да се потписује на своја дела.  Како кроз његов једини трихеј, тако и кроз друга дела као што су ,,Доручак на трави“ и ,,Пијани брод“, Шумановић на суптилан начин приказује свој унутрашњи живот који, иако је имао великог утицаја на његов рад, често је бивао и скривен од ока јавности. Након што се вратио из Париза у ком је сликање учио код кубисте Андреа Лота, Сава Шумановић имао је проблема са својим менталним здрављем због чега се после две године лечења у Београду враћа у Шид. Повукао се у себе и у потпуности се усмерио ка интезивном сликању што је довело до настанка неких од његових најпознатијих пејзажа и актова. На канвасу је живописним бојама на лирски начин дочараво свет око и унутар себе и својим сликама давао њихов засебан живот уносећи у њих доста симболике. Чини се да ни најмањи потез четкице на његовим делима није случајан и да су сва његова дела настајла упоредо са његовом мишљу која гласи : „Традиција се као колективна творевина, ипак најбоље показује кроз даровите појединце“. Желео је да служи тој својој идеологији и да створи дела универзалних порука која ће бити утемељена у његовој душевној баштини и на томе му захваљујемо уврставајући га у најпознатије српске сликаре са титулом најутицајнијег српског модернисте.

Николина Дикић III6, Карловачка гимназија

 

3. 3. 2020, Гимназија „Светозар Марковић“, Нови Сад, Акција „Повратак читању и ћирилици“ у организацији Српске књижевне задруге.

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4 марта, 2020 in ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 2020

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: