RSS

Милосав Тешић ПОНЕДЕЉАК

09 мар

 

I

 

Гомила мрак се, расте колач тмине.

     О стакло срца груни, Света харфо,

     уз блесак Духа с воде и висине,

     у облик склопи безобличја царство!

     По хаос пољу Квасац гони тесто

     што букће, кипи, куља урнебесно.

Гомила мрак се, расте колач тмине.

     А светлост где је ‒ пупи ли јој лоза?

     Док вазу ваја творбена нервоза,

     Светворац пламти ‒ кућо од ведрине! ‒

     и Купу бруси, где ће да заблиста,

     кад метеж клоне, Бели лабуд смисла.

Гомила мрак се, расте колач тмине.

 

Назнаке и разјашњења:

 

Понедељак – први дан Стварања света, у који је Бог створио светлост.

„У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први“ (Прва књига Мојсијева, I, 1‒5).

 

hip 2

 

II

 

Тумара тмушом нагон боготворни,

     кроз пустош листа тамине шумарке.

     Тренуци то су несловни и словни.

     Ништина шкрипи, крцкају јој шарке ‒

     а гареж веје, угарци се дробе

     док видик пуца с разломка деобе.

Тумара тмушом нагон боготворни

     и дејством Духа тамну мрежу пара,

     празнину пуни – именице ствара

     да из њих груне један Глагол чворни,

     пред чијом силом наука се леди,

     а реч се смрзне, место да залебди.

Тумара тмушом нагон боготворни.

 

Назнаке и разјашњења:

 

Света харфа – хармонично брујање Богом створеног света.

Квасац – Творчево надахнуће при Стварању света.

Ваза, Купа – ознаке савршене Творчеве обликовне моћи у самом чину Стварања света.

Кућа од ведрине – Земља као идеално, вечно светло и срећно Божије устројство.

Бели лабуд смисла – савршена лепота Богом осмишљеног света.

 

hip 1

 

III

 

Изнутра бео, љубичаст по рубу,

     а с поноћ-јутра подне му се цери.

     Белино, свиј се ланено, у трубу

     да Први данак обожен трепери.

     Под палим небом с црнилом у здели,

     сиромах један чему да се бели?

Изнутра бео, љубичаст по рубу,

     обеју боја он је затвореник,

     и чувар њихов, њиних сенки зреник,

     о чије класје креше зумбул-руду

     да с лиске брега, куд су текле овце,

     у видик сведе косце, жетеоце ‒

Изнутра бео, љубичаст по рубу.

 

Назнаке и разјашњења:

 

тмуша – тмина, помрчина.

боготворан – који се тиче Божије творачке моћи.

Глагол чворни – Божија реч у којој се садрже смисао и тајна постојања.

 

NES 5

Joan Fullerton

 

Из књиге СЕДМИЦА, Лирски спев, Београд: Чигоја штампа, 2015.

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9 марта, 2020 инч Милосав Тешић

 

Ознаке: , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: