RSS

Јован Дучић АКОРДИ

09 мар

Слушам у мирној љубичастој ноћи

Где шуште звезде; и мени се чини

Да често чујем у немој самоћи

Певање сфера на топлој ведрини.

 

И чујем тихо у осами тако

Вечити шумор из земље и свода;

И слушам дуго, немо и полако,

Те речи лишћа и тај говор вода.

 

И ја разумем те гласе што хује,

Тај језик Бића и тај шапат ствари…

Често све стане, још се само чује

Куцање мог срца. Но исти удари

 

Чуше се шумом, мирно закуцаше

Удар за ударом, из стабла; и јасно

Куцну из црне рогози и шаше –

Дуж целог поља … Најзад, многогласно,

 

Доле, под земљом! Негде у дубини

Једнаким ритмом, као мукло звоно,

Огромно срце зачу се у тмини:

Удари мирно, тихо, монотоно.

 

svetiljka 2
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9 марта, 2020 инч Дучић

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
<span>%d</span> bloggers like this: