RSS

Ненад Војводић ПЛАВИ КАМЕН

13 мај

(Оцу)

Тежим путем стиже се до истине,
само нежност отвара оловна врата поноса.
Можда ће се нова слика исцртати
у напуштеном кревету детињства.
Комадић плавог камена бацам у небо
и он ми се, верно, изнова враћа
да њиме начиним запис
на кори породичног стабла.
Умор је предворје сна,
оштрица очеве косе сече сумрак и прве сенке.
Сувишне речи и дуге шутње,
па опет речи,
све до тренутка када кренем погрешним путем
и пробудим се у кавезу од стакла.
А неспокој и уморне руке
узалуд уточиште траже
у топлој тишини великог капута.

 

Из збирке 76 ПЕСАМА, Сремски Карловци: Каирос, 2020.

 

jesenska 1

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 маја, 2020 инч Ненад Војводић

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: