RSS

Петер Хандке НИКАД НЕЋУ ИЗДАТИ ТО БРУЈАЊЕ ЗВОНА…

10 авг

***

„Овде је то било. Ево, овде. То је посебно место, не припада оно више селу. Путем између једног и другог не само да сам ишао него и трчао: кући, на ускршње јутро, са запаљеном, посвећеном гљивом, одређеном за шпорет код куће, а после ми је, пред самим циљем, изгорела и отпала са жице, последњи комад који се пушио унео сам у голој шаци преко прага; а једног другог освита зоре, пак, трчао сам овамо да за душу умрлог из родбине пустим у рад звона. Осећам наклоност према овој флеци – није она село – као ни према каквој примамљивој туђини. Баш се поносим што сам рођен ту, у комшилуку, и значи ми то што сам у овдашњим матичним књигама. Кад сам малочас из даљине угледао те зидине и врхове дрвећа, пожелео сам да сам већ раније стигао. Летео сам. Све је летело. Угледао сам то место као царство свега тајанственог, свега локалног, свега усклађеног, свега типичног, свега паничног у пречишћеним бојама и облицима. Зелено доживех овде као срце сваког Зеленог, а читав крај као неку врсту продуженог старог доба где се сви разликују једни од других а ипак имају исти глас, а име тог места је било: ОВАЈ – КРАЈ – ОВДЕ. Када је онда забрујало велико звоно, осетих како га чуше сви на пољима, по гробовима, по стрмим падинама, по врховима кровова, по одајама, на тракторима, и схватих смисао звоњаве: и нисам то био „Ја“, него „Ја и Брујање“. Никад нећу издати то брујање, помислих. И драме се одигравају око тог места: можда су то оне последње драме над драмама. Да, то немо гробље овде моје је полазиште – моја култура. (Пење се на камену клупу и показује канал.) Тај ме је канал одувек занимао. Има га већ вековима, нико не зна чему служи, ипак мени он ту представља читаво место. Прошло је већ толико времена, откако сам отишао одавде, а још увек ми се догађа да ово место наводим као своју адресу, а када га на карти угледам, очекујем, несвесно, да је ту уцртано у облику овог малог канала.“

 

Превео с немачког: Жарко Радаковић

 

Из књиге КРОЗ СЕЛА, Горњи Милановац: Дечје новине, 1990.

 

хандке

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10 августа, 2020 инч Хандке

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: