RSS

Слободан Владушић ПРИЈАТЕЉ-У-ПРОШЛОСТИ

11 сеп

Али тај доживљај копни и полако нестаје ако не осетимо неку необичну блискост с том сликом или књиго„Сваки сусрет с великим делом, било сликом, било књигом, јесте доживљај, макар и најмањи. м, која нема везе с њиховом величином, већ с осећањем да се она обраћа управо нама. То је позив који нам она упућује. Уместо да кренемо даље, ка другој слици, ка другом роману, другом програму, тај позив нас моли да останемо ту, где јесмо, и да кренемо дубље. Кретање у дубину је узајамно. Како се ми крећемо у дубину дела, тако и дело путује у дубину нас. У једном тренутку ми ћемо бити у дубини дела, а оно ће се налазити у дубини нас. Тада реч „рецепција“ неће бити довољна да опише наш сусрет са сликом или романом или с њиховим ауторима. Тада ни силесија чињеница које би пред нас изнео дарежљиви стручњак-ерудита не би биле довољне да опишу ту слику или тај роман, јер стручњаци некада подсећају на агенте, који знају много и о људима које не воле пуно. Једина права реч која описује наш однос према тој слици, уметнику, роману или писцу јесте пријатељ-у-прошлости. То су заиста, наши пријатељи у прошлости. Људи који су с нама увек. Наши пријатељи које смо спремни да слушамо и који су спремни да слушају нас.“

Из књиге КЊИЖЕВНОСТ И КОМЕНТАРИ, Београд: Службени гласник, 2018.




 
Оставите коментар

Објављено од стране на 11 септембра, 2020 инч Uncategorized

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: