RSS

Ава Јустин Поповић ДОМ ДУШЕ МОЈЕ

27 окт

Из мрачне пећине тела свог гледам Те,

                                                        Господе, и изгледам, и никако да сагледам.

А знам, предосећам и знам, да си Ти

једини архитект, Господе, који може

саградити вечни дом душе моје.

                                                  А зидари су:

молитва, сузе, пост, љубав, смерност,

кротост, трпљење, нада, жалостивост…

Онда је све човеково у покрету,

                                                   у узбуђењу,

у пријатном трепету, у градилачком

                                                     страху…

И тако узбуркано сунце лије на наш

земаљски свет тиху и мирну и

животворну светлост, која као да не зна

ни за какве буре и олује (…)

                                                Човече,

небо је кров земљин.

Гле, колико ти је дато да растеш у

                                                 висину!

али толико исто и да се спушташ у

                                                 дубину!

                 Да не би висина врха била

несразмерна према дубини корена.

(Низ хучни водопад времена, Филозофске урвине)

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 27 октобра, 2020 инч Uncategorized

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: