***
Те сви потреси у природи, све непогоде, све епидемије, скупа све то, не нахуди човеку колико самом себи худи он.
Изумрети у златној испуњености јесени, овејана је радост исхода, не пропаст.
Док је права пропаст, апокалипса, стрмекнути сву страхоту неиспуњености.
Казано је једном засвагда: васкрснућеш, победиђеш смрт, или пропасти, како никоје живо никад не пропало.
Пламичак непропадљивог, шака правих људи, као иза новог потопа, нека остане по највишим планинама, па и то је човечанство.
Из есеја У ОДБРАНУ ЧОВЕКА, Есеји, белешке, мисли. Дечје новине – Српска књижевна задруга, 1991.
препознавања 