RSS

Месечне архиве: март 2023

Петар Пајић КРОЗ ТМУШУ

Беше то у време кад ме напусти воља

и кад сам, као магла која се вуче преко поља,

ишао без циља градским улицама

у старом капуту и поцепаним ципелама,

никога не сретох на своме путу,

видех само њу туђом руком огрнуту

испод дрвореда, оде у вече сиње.

Старим, а срце ми оста детиње.

Гледао сам град како се низ обронке руши

завејан лишћен и светиљкама у јесењој тмуши,

ишао сам између шупљих и ољуштених,

осећао мрак како на мене пада,

чуо сам само ветар, као нечију руку преко клавира,

како у голим гранама црног дрвореда свира.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 18 марта, 2023 инч Пајић

 

Ознаке: ,

Звонимир Костић ПОСЛЕДЊА ПЕСМА

Па ми сад кажи место, реци то време,

Где жизњ није бедна, богумилска?

(Посвета: Ја не бих желео да умрем

ни пре тебе ни после тебе

јер оно које би остало од нас двоје

тумарало би као слепац по препуној

железничкој станици

у празним би собама тражило оно друго,

не би могли да га смире ни чаша вина,

ни вечерњи топли ваздух.

Усне би му се помицале у немом разговору.

И рукама би по мраку пипало тражећи

капије смрти

да кроз њих дозива друга.

Не бих желео да умрем пре тебе

страх ме је да бих и мртав устао да бих

незван дошао

да бих седео и плакао у твојој соби

да ме не би могла истерати да не би

имала срца

јер сам уморан и јадан стигао из великог

поља прашине

иза планине од прашине и мора од

прашне прашине

под небом од црне прашине

Ни после тебе не бих желео да умрем

сви би се питали на улици на тргу

куда ће овај човек са сенком гроба на

леђима

зашто је овај човек загрлио сенку

зашто тај човек милује косу сенке

љуби уста сенке и лице сенке

какве су оно две чудне сенке

што ходају у подне пуно Сунца

зашто не оду одакле су и дошле

у хладни влажни пећински мрак

Желим да нестанемо заједно у истом

тренутку

ко два листа кестенова што полећу

с новембарских трава

ко два уморна лососа да пођемо до

извора самог

мајчинске смрти

на оном потоку у Хардангеру

да се у лепом разговору истопимо

држећи се за руке, загрљени,

осећајући и у хладној ноћи која стиже

топлоту оног другог

као последње ствари овога света

што се гаси

и замрзава.)

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 марта, 2023 инч Звонимир Костић

 

Ознаке: ,

ТРЕЋИ ФИЛОЛОШКИ ЛИТЕРАРНИ СУСРЕТИ 2019.

  1. и 18. априла 2019. у Карловачкој гимназији одржан је део манифестације Филолошки сусрети 2019, чија је реализација предвиђена од септембра 2018. до краја 2019. године. У ова два дана дружили су се професори и ученици заинетересовани за класичне језике, а уприличен је и сусрет литерарних секција Филолошких гимназија.

Литерарна секција Карловачке гимназије ове године угостила је 18 ученика и 12 професора из Филолошке гимназије из Београда, Ваљевске гимназије, Филолошке гимназије „Деже Костолањи“ из Суботице, Крагујевачке, Крушевачке и Бањалучке гимназије.На самом почетку дружења, госте је поздравио Радован Ковачевић, директор Карловачке гимназије. Потом су др Душко Бабић и Лела Росић представили зборник са Округлог стола под називом СТАЗЕ ИВЕ АНДРИЋА, који је одржан у Филолошкој гимназији у Београду 17. новембра 2017. године, у оквиру обележавања јубилеја 125 година од рођења великог српског писца. Указали су на значај оваквих окупљања и важност развијања издавачке делатности настале са циљем да се укаже на нове могућности разумевања и тумачења дела наших најзначајнијих писаца. Присутнима су поделили зборнике.У наставку програма, професори Филолошких гимназија, на Округлом столу у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, изнели су своја размишљања на тему: НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ КАО ПЕДАГОШКИ САДРЖАЈ И КАО КУЛТУРНА ВРЕДНОСТ У НАШЕМ ВРЕМЕНУ. Модератор је био господин Драган Лакићевић, књижевник и главни уредник у Српској књижевној задрузи, нашој најстаријој издавачкој установи.Учесници и теме:

  1. Драган Лакићевић, Српска књижевна задруга ‒  УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

 

  1. др Душко Бабић ‒ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ И КРИЗА ВРЕДНОСТИ

 

  1. мр Нела Милојевић, Крушевачка гимназија ‒ БАЈКА У НАСТАВИ (ГЛАВНИ МОТИВИ НАШИХ НАРОДНИХ БАЈКИ)

 

  1. Соња Звекић, Филолошка гимназија „Деже Костолањи“, Суботица ‒ НЕМУШТИ ЈЕЗИК, КО НЕ РАДИ ТАЈЕ НЕ ЈЕДЕ И ЗИДАЊЕ СКАДРА – трансфер мотива у књижевности

 

  1. мр Милена Милисављевић, Ваљевска гимназија ‒ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ У ОКВИРУ ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ

 

  1. мср Симонида Павловић, Крагујевачка гимназија ‒ ИСКУСТВА О НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ИЗ НАСТАВНЕ ПРАКСЕ

 

  1. Лела Росић, Филолошка гимназија, Београд ‒ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ КАО ПЕДАГОШКИ САДРЖАЈ И КАО КУЛТУРНА ВРЕДНОСТ У НАШЕМ ВРЕМЕНУ

 

  1. др Ноел Путник, Филолошка гимназија, Београд ‒ ВЕЗЕ КЛАСИЧНЕ ФИЛОЛОГИЈЕ И НАШЕ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

 

  1. Дуња Илић, Бањалучка гимназија ‒ ЖИТИЈЕ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ КАО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ПЕДАГОШКА ВРЕДНОСТ У НАШЕМ ВРЕМЕНУ

 

  1. Ненад Војводић, Карловачка гимназија ‒ ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ ПРЕЦЕЊЕНА ИЛИ ПОТЦЕЊЕНА У НАСТАВИ?

 

  1. др Јована Реба, Карловачка гимназија ‒ СЛИКОВНИЦЕ О ЗНАМЕНИТИМ ЛИЧНОСТИМА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ У ФУНКЦИЈИ МОТИВИСАЊА УЧЕНИКА ЗА НАСТАВУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

 

  1. Јелена Ђорђевић, Карловачка гимназија ‒ ЦРВЕНО И ЦРНО У ВУКОВОЈ ЛИРИЦИ

 

  1. др Маја Стокин, Карловачка гимназија ‒ О ХЕРОЈИМА ИЗ НАРОДНИХ ЕПСКИХ ПЕСАМА ДАНАС  (Српски јунаци из народних епских песама у светлу Карлајлове приче О херојима)

 

  1. Драган Лакићевић, Српска књижевна задруга ‒ АНТОЛОГИЈА ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ВОЈИСЛАВА ЂУРИЋА ‒ ШКОЛСКА КЊИГА

  У делу поподневних активности, у Свечаној сали Карловачке гимназије, прваци Српског народног позоришта, глумци Југослав Крајнов и Сања Ристић Крајнов, у пратњи Ненада Патковића на гитари, приредили су нам дивно поетско вече посвећено Мирославу Мики Антићу под називом КАД САМ БИО ГАРАВ. Након тога, у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, Доминика Домонкош, Лена Марцикић и Емеше Јанко, ученице Филолошке гимназије „Деже Костолањи“, са својом професорком Соњом Звекић, представиле су нам своју гимназију, а у оквиру презентације говориле су и о новели познатог мађарског писца Гезе Чата „Чаробњаков врт“. У четвртак, 18. априла 2019. године, дружење је настављено у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије представљањем књижевног стваралаштва Ђорђа Сладоја, једног од наших најзначајнијих српских савремених песника. О његовом песништву говорили су др Душко Бабић, књижевник и директор Филолошке гимназије у Београду и Драган Лакићевић, књижевник и главни уредник Српске књижевне задруге. Модератор је била Маја Стокин, професорица књижевности. У пријатној и пријатељској атмосфери, на Округлом столу, песниково књижевно стваралаштво представила су 22 ученика, од којих је свако говорио о свом доживљају Сладојевог песништва. Модератор на овом догађају била је Милена Милисављевић, професорка књижевности у Ваљевској гимназији. Наступили су следећи ученици:

  1. Софија Савић, Ваљевска гимназија, Поезија ће преживјети (замишљени монолог Ђорђа Сладоја)

 

  1. Сања Петровић, Ваљевска гимназија, Сладојеве спасоносне струне

 

  1. Дуња Гаврић, Ваљевска гимназија,  Кроз збирку Трепетник Ђорђа Сладоја

 

  1. Ирена Голубовић, Ваљевска гимназија, Далеко је Хиландар (осврт на песму)

 

  1. Андријана Ивановић, Ваљевска гимназија, Певач у магли (доживљај циклуса песама)

 

  1. Катарина Мирковић, Ваљевска гимназија, Не спуштај поглед (осврт на песму)

 

  1. Наталија Ђорђевић, Карловачка гимназија, Мотиви смрти и туге у песмама Исповијест дворске луде и Нек ово јутро минеТамара Радичев, Карловачка гимназија, Доживљај песме Разговор са двојником Ђорђа СладојаАлекса Вилић, Карловачка гимназија, Лирика – саркофаг човечностиЕкатарина Јерковић, Карловачка гимназија, Mоћ поезијеНиколина Дикић, Карловачка гимназија, Мотив страха у песми Страх Ђорђа СладојаИсидора Вуковић, Карловачка гимназија, Приказ песме Туга и опомена и Писмо мајциМина Кокот, Крушевачка гимназија, О песми Плач Светог Саве Ђорђа СладојаАна Марјановић, Крушевачка гимназија, О песми Склоп универзалности Ђорђа СладојаТара Сеничић, Филолошка гимназија, УтицајиДаница Милановић, Филолошка гимназија, Избор из интервјуаАна Милојковић, Филолошка гимназија, Одлазак песмамаАнгелина Церовина, Филолошка гимназија, Песник између неба и локве супеЕлена Милисављевић, Филолошка гимназија, Олупине на сунцу Ђорђа СладојаМенча Лојаница, Карловачка гимназија, Приказ песме Лутајући Одисеј Ђорђа СладојаЛазар Букумировић, Крагујевачка гимназија, О песми Писмо мајци Ђорђа СладојаИвана Драговић, Крагујевачка гимназија, О песми Крпљење крила Ђорђа Сладоја.

Ученике су за Округли сто припремиле професорке: Милена Милисављевић из Ваљевске гимназије, Лела Росић из Филолошке гимназије, Симонида Павловић из Крагујевачке гимназије, Нела Милојевић из Крушевачке гимназије и Маја Стокин из Карловачке гимназије.Домаћини гостима били су ученици II2, II4 и II6 разреда Карловачке гимназије. Организатор ФИЛОЛОШКИХ СУСРЕТА 2019 – СУСРЕТА ЛИТЕРАРНИХ СЕКЦИЈА је Маја Стокин, професорица књижевности.Захваљујући Радовану Ковачевићу, директору Карловачке гимназије, и Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине, уприличено је још једно дивно и незаборавно дружење у нашој школи.Фотографије: Тијана Бебић II6Maja Стокин