RSS

Архиве категорија: Арсеније Тарковски

Арсеније Тарковски ЖИВОТ, ЖИВОТ

I

Предосећањима не верујем, и знамења
Не бојим се; ни клетвe, ни кад отров вреба ‒
Не бежим од њих. На свету смрти нема.
Бесмртно је све. Бесмртни су сви. Не треба
Бојати се смрти, ни са седамнаест,
Ни у седамдесетом лету. Свет и светлост ‒ јесу!
Ни таме, ни смрти нема на овоме свету.
На жалу морскоме ‒ сви смо већ ту,
И један сам од оних који мрежу вуку,
Кад бесмртност дође у своме јату.

II

Живите у дому ‒ и неће пасти он.
Позваћу свако од столећа,
Да у њега уђем и саградим дом.
Ето зашто су са мном ваша деца
И ваше жене за истим столом ‒
А сто је један прадеди и унуку:
Сада  ‒ збива се будуће,
И ако подигнем своју руку,
Свих пет луча у вама остаће.
Сваки минули дан, ко грудобран,
Кључњачама својим сам подупро,
Земљомерским ланцем време премерио
И кроз њега се, ко кроз Урал, пробио.

III

Век сам за себе по расту изабрао.
Ишли смо на југ, дизали прашину над степом;
Димио се коров црн; и цврчак је, брком
Дирнувши потковицу, и не знајући прорицао,
И смрћу ме плашио, као монах.
Своју судбу сам за седло привезао;
И сад се ја, у долазећим временима,
Као дечак, придижем на узенгијама.

Моје бесмртности мени је довољно,
Да би ми крв из века у век текла.
За топлину што се у куту нежно свила
Животом бих платио драговољно,
Кад не би његова летећа игла
Ко конац мене по свету водила.

 

1965.

Препевао: Александар Мирковић

Из књиге: НА ПУТУ ИСТИНЕ И ЉУБАВИ, Избор из руске поезије, Нови Сад: Сродство по избору, 2019.

 

живот

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 19, 2019 in Арсеније Тарковски

 

Ознаке: , , ,

Арсеније Тарковски ХВАЛА ШТО ВИСИНЕ ПРЕМЕРИХ…

Хвала што висине премерих
Небеских звезда и земних гора
Очима ‒ за светлост и су̑за мора!

Рукама, радом преморених,
За то, што их као два крила,
Рукама ниси одбацила!

Грлу и уснама кажем хвала
За то, што ми је тешко певати,
Што ми је глас потмуо и груб,
Кад из дубина зденца полети
Бели голуб и ван излети
И разбије груди о оштри руб!

Не бели голуб ‒ само име,
Живоме слуху туђи склад,
Што звучи ко крила твоја
Четрдесет лета уназад.

1969.

 

Препевао: Александар Мирковић

 

Из књиге НА ПУТУ ИСТИНЕ И ЉУБАВИ, Избор из руске поезије, Нови Сад: Сродство по избору, 2019.

 

nebo.jpg

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 19, 2019 in Арсеније Тарковски

 

Ознаке: , , ,