Матија Бећковић ОГЛЕДАЛО

Кад смо ослободили Београд
Одведоше нас у цркву Ружицу
Да се причестимо
Али поп не да причесну ужицу
Док се не исповедимо.

 

Мене упита
Јеси ли убио
Јесам
Рекох
А он
Војниче што си то учинио?

 

Ишао је на мене убилац
Изнакажен
Запаљене главе
Испамећен
Исплажен
Крвниковим очима ме гледао.

 

Мора да сам тако
И ја изгледао.

 

Пуцао сам
Као у огледало.
Досад сам мислио
Да сам га убио.
Али чим сам овамо укрочио
Осетих да отад он живи у мени
И да је овде у црвки Ружици
На моја уста и проговорио.

 

Да се никада не сазна
Ко је кога убио.

 

1988.

 

М. Бећковић – Без ниђе никога – изабране песме (Завод за уџбенике, Београд, 2007)

 

 

Матија Бећковић БАЛАДА О ЖАБИ

„Има ли веће глупости од жабе?

Свака жаба је глупост за себе.

Тих се глупости много намножило.

Увреда за птице, сопствена заблуда,

Жаба је будалаштина, промашај и

                                     бесмислица!

Боље је бити ништа него жаба!

сувишна на свету,

погледајте само где живи,

чиме се бави и чему се она радује?!

Непотребна, плашљива, ружна и зелена,

мала – замало па да уопште не постоји,

потребна само жабама!

 

Ко може устати у одбрану жабе?

Кога су задужиле, шта су учиниле?

Шта хоће, шта представљају?

Чиме је испуњен живот жабе?

Жабљи живот је чисто губљење времена?

Да нису жабе, тога би се стиделе!

То што о себи мисле нимало нас не обавезује!

 

Зато за нас жабе више неће постојати!

На треба обраћати пажњу на њих,

Као да их уопште нема!

Треба их игнорисати, прећуткивати и заборавити!

То је најбољи лек против жаба!“

 

Одмах после ове дисертације,

честитки и аплауза,

славила се победа над жабама,

веровало се да је макар са жабама завршено,

а из оближњих мочвара, потока,

баруштина,

из бокала који је стајао пред говорником,

из чаша које су у рукама држали слављеници,

зачу се крекет милијарду жаба,

срећних, безбрижних и глувих –

за све што није жаба!

Јер је и најмања жаба чињеница,

већа од сваке речи!

 

Georg Flegel

 

 

Матија Бећковић ДВА ПРИЈАТЕЉА

Два пријатеља што се сваког дана

Састају испред „Три листа дувана“

 

Целога живота досадног и дугог

не виде нико једнога без другог.

 

Толико су они нераздвојни били

Да су целоме свету дојадили.

 

Али једног јутра изненада

Они неће проћи кроз свој део града

 

На састанак што ће тога јутра бити

Први пут ће један од њих закаснити

 

И од тад милијарде дана и недеља

Неће се видети та два пријатеља.

 

Дуже од живота о, мртва ће бити

Два најбоља друга ко што смо ја и ти.

 

https://www.youtube.com/results?search_query=arsen+dva+prijatelja

 

Andrew Wyeth