Ана Бландијана НЕШТО НЕМАМ ДОВОЉНО СНАГЕ…

***

Нешто

(Немам довољно снаге

да кажем неко)

Окончаће, ипак,

кошмар који изгледа бескрајан,

покушавамо ли, онда,

да схватимо,

како смо пали у сан

колико смо спавали

и како смо били у стању

да сањамо

тако наказне облике.

Крив је наш метаболизам?

Огромне трауме

које смо у детињству преживели?

Или, можда, и не припада животу

тајни токсин страха.

једном ћемо се пробудити

а изгледаће нам

да смо били у смрти и да смо се вратили.

 

Из збирке АНЂЕЛИ И БИЉКЕ, Вршац: КОВ 2007.

 

 

Ана Бландијана СВЕДОЦИ

Кривљи од оних које гледамо

само су они који гледају.

Сведок који не спречава злочин,

пажљиво га описујући

извињава се: „Не могу

две ствари истовремено“,

или: „Портрет жртве, анђеоски,

важнији је од њеног живота

овоземаљског“.

Криви не могу бити

само један, двојица или тројица,

кад војске сведока гледају

и чекају да се све заврши,

да џелат умре од старости,

а жртва, по други пут, у забораву,

да зло само од себе не престане

као што завршава тунел…

Стојимо висећи

о властитом питању

као застава

о вешалима

„Узалуд, одговара време, чекајте:

На суђењу Великим кошмарима

и сведоци су криви.“

 

(1987)

Превод: Петру Крду

Из збирке АНЂЕЛИ И БИЉКЕ, Вршац: КОВ, 2009.

 

Isaac Levitan

 

Aна Бландијана ЈА ВЕРУЈЕМ

Верујем,
Верујем да смо биљни народ,
Откуд иначе мир
У којем чекамо опадање лишћа?
Откуд смелост
Да се спуштамо низ тобоган сна
До близу смрти
Сигурни
Да ћемо поново бити кадри
Да се родимо.
Верујем да смо биљни народ-
Ко је икада видео
Дрво које се буни?

С румунског: Петру Крду
Анђели и биљке,

КОВ, Вршац, 2009.