У ћутању… човек постаје најближи себи и свом свету, свету своје слободе. А то што ћутање скрива подземне светове и подземне везе, у ствари, помаже му да спаси себе и постојећи свет. Контролисано од свог унутрашњег ока и своје активне тишине, ћутање брани човеков унутрашњи свет и тражи Аријаднину нит за излазак из белосветског лавиринта. Ћутање је најчудеснији поглед на свет, предуслов човековог тајновитог трагања и креативне осаме. То је удубљивање у његову свест и подсвест. Зато можемо рећи: човек који је заћутао можда је најфантастичније биће. Је ли по језик погубнији страх од казаног или осећање кривице због прећутаног?
Виноградов
препознавања 