Док пије кафу и прелистава
свешчицу неког џепног издања,
цртане очи јој наглашава
смешак, одсутан, као да сања.
Ваљда и писца осећа блиским,
заокупљена којом страницом
дуже, не проговорив ни с ким,
изузев реч-две с конобарицом.
А подигне ли кад трепавице
да би се вратила цигарети,
не дотичући ниједно лице
поглед јој, хладан и брз, прелети
преко столова. И тек што севну
беоњачама, окусив кратку
сласт дима, грезне у ту књижевну
форму при руци, у недостатку,
ко да зна, можда и неопходне
духовне каде, док чека с доста
малим изгледом данас поподне
на каквог новог хотелског госта.

Rosenbaum, Sally – Fall garden