RSS

Архиве категорија: Брехт

Бертолд Брехт РОЂЕНИМА ПОСЛЕ НАС

 

I

Заиста, живим у мрачно време!
Безазлена реч је глупа. Безбрижно чело
Знак је неосетљивости. Онај ко се смеје
Само још није примио
Ужасну вест.

Какво је то време у које је
Разговор о дрвећу готово злочин
Зато што подразумева ћутање о толиким злоделима!
Зар онај што тамо мирно прелази улицу
Збиља није код куће за своје пријатеље
Који су у невољи?

Истина: још зарађујем за живот.
Али верујте ми: пуким случајем. Ништа
Од свега што чиним не даје ми за право да се сит наједем.
Случајно сам поштеђен. (ако ме напусти срећа,
Бићу изгубљен.)

Кажу ми: Једи и пиј! Буди срећан што имаш шта!
Али како да једем и пијем
Кад оно што поједем отимам гладноме,
А чаша воде коју попијем недостаје жедноме?
А ипак једем и пијем.

Волео бих и да сам мудар.
У староставним књигама пише шта је мудро:
Не мешати се у спор у свету и свој кратки век
Проживети без страха.
Одржати се и без насиља,
Зло узвраћати добрим,
Свје жеље не испуњавати, него их заборављати –
Сматра се мудрим.
Ја све то не мгу:
Заиста, живим у мрачно време!

II

У градове сам дошао у време нереда
Кад је у њима владала глад.
Међу људе сам дошао у време буна
И заједно са њима сам се бунио.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Јео сам између битака,
Легао сам на починак међу убице.
Љубав сам водио немарно,
А природу гледао без стрпљења.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Путеви су у моје време водили у мочваре.
Говор ме је одавао џелату.
Мало шта сам могао. Али би властодршци,
Надам сам се, седели безбедније да мене није.
Тако ми је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Снаге су биле слабе. Циљ је
Лежао веома далеко.
Био је јасно видљив, премда за мене
Готово недостижан.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

III

Ви што ћете изронити из потопа
У коме смо ми потонули,
Спомените се,
Кад будете говорили о нашим слабостима,
И мрачног овог времена
Коме сте умакли.

Јер ми смо ишли, мењајући земље чешће но ципеле,
Кроз ратове класа, очајни
Кад је само неправде, али не и буне било.

А знамо и сами:
Мржња, чак и према подлости,
Унакажава црте лица.
Гнев, чак и онај због неправде,
Чини глас промуклим. Ах, ми
Што хтедосмо да припремимо тле за љубазност,
Сами нисмо могли бити љубазни.

Али ви, кад најзад дође време
Да човек човеку буде друг,
Спомените нас се
С трпељивошћу.

Бертолт Брехт (1898-1956)
Превео са немачког Слободан Глумац

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 29 октобра, 2020 инч Брехт

 

Ознаке: ,

Бертолд Брехт ПЕСМА О ЗАКРПИ И КАПУТУ

 

Кад год нам се капут поцепа,

Ви дотрчите и кажете: Не може више тако,

Мора вам се помоћи, и то свим средствима!

И пуни ревности трчите газдама

Док ми, мрзнући се, чекамо.

А ви се враћате и ликујући

Показујете шта сте за нас извојевали:

Малу једну закрпу.

Добро, то је закрпа,

Али, где је

Цео капут?

 

Кад год од глади запомажемо,

Ви дотрчите и кажете: Не може више тако,

Мора вам се помоћи, и то свим средствима!

И пуни ревности трчите газдама

Док ми, прегладни, чекамо.

А ви се враћате и ликујући

Показујете нам шта сте за нас извојевалаи:

Комадић хлеба.

Добро, то је комад хлеба,

Али, где је

Цела векна?

 

Не треба нам само закрпа,

Треба нам цео капут.

Не трба нам само комад хлеба,

Треба нам само сама векна.

Не треба нам само радно место,

Треба нам цела творница.

И угаљ и руда и

Власт у држави.

 

Е па, то нам треба.

А шта нам ви нудите?

 

Из комада „Мати“

vrapce

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 23 октобра, 2016 инч Брехт

 

Бертолд Брехт ЧУЈЕМО: ВИШЕ НЕЋЕШ ДА РАДИШ С НАМА

Чујемо: Више нећеш да радиш с нама.

Одвећ си уморан. Не можеш више да трчиш.

Одвећ си трудан. Не можеш више да учиш.

Смртно си сморен.

Не може се захтевати од тебе да још нешто учиниш.

Па знај:

Ми то захтевамо.

 

Ако си миран и усниш,

Нико те више неће пробудити и рећи:

Устај, јело је ту.

Зашто да јело буде ту?

Ако не можеш да трчиш,

Лежаћеш. Нико те

Неће потражити и рећи:

Извршена је револуција. Творнице

Чекају на тебе.

Зашто да се изврши револуција?

Ако си мртав, сахраниће те,

Био ти крив за своју смрт или не био.

 

Кажеш:

Одвећ дуго си се борио. Не можеш више да се бориш.

Па чуј:

Био ти крив или не био:

Ако не можеш више да се бориш, пропашћеш.

 

 2.

Кажеш: одвећ дуго си се надао. Не можеш више да се надаш.

Чему си се надао?

Да ће борба бити лака?

Није тако.

Наш положај је гори него што си мислио.

Овакав је:

Ако не учинимо натчовечански напор,

Изгубљени смо

Ако нисмо кадри да учинимо оно што нико не може да захтева од нас.

 

Пропашћемо.

Наши непријатељи баш и чекају

да се уморимо.

 

Кад је борба најогорченија,

Борци су најуморнији.

Они борци који буду одвећ уморни – губе битку.

 

Песме сиротог Б. Б., Рад, Београд, 1985.

breht 1.jpg

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 9 августа, 2016 инч Брехт

 

Ознаке: , , ,

Bertold Breht NE OSTAVLJAJ TRAGOVE

Odvoj se od drugova na stanici.
Zakopčaj kaput i rano trči u grad.
Zakupi stan i, kada drug pokuca,
Ne otvaraj vrata, o, ne otvaraj vrata.
Naprotiv.
Ne ostavljaj tragove.

Kada roditelje sretneš u gradu Hamburgu ili bilo gde,
Prođi kao tuđin, skreni za ugao, ne prepoznavši ih.
Natuci na oči šešir koji si dobio od njih.
Ne pokazuj, o ne pokazuj lice.
Naprotiv.
Ne pokazuj tragove.

Meso? Jedi ga, ali ne pravi zalihe.
Svrati u bilo koju kuću pada li kiša, sedi na
bilo koju stolicu što se nađe.
Ali ne ostaj dugo, i ne zaboravi šešir.
Kažem ti –
Ne ostavljaj tragove.

Ne ponavljaj dvaput ono što si rekao.
Nađeš li svoju misao u drugog – odreci je se.
Ko nije davao potpis, ko nije ostavljao fotografiju,
Ko nije bio očevidac, ko nije rekao ni reči –
Kako da bude uhvaćen?
Ne ostavljaj tragove.

Radiš li da umreš, pobrini se
Da ne bude spomenika – odaće gde ležiš.
Ni natpis ne treba (potkazaće te).
Ni godina smrti ne treba – izdaće te.
Ponavljam ti –
Ne ostavljaj tragove.

(Tako su me učili.)

Prevod: Petar Vujičić
Iz knjige Svakodnevno pozorište, veselin Masleša, Sarajevo, 1977

Augusto Chabauti

Augusto Chabauti

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 20 фебруара, 2016 инч Брехт

 

Ознаке: , , , ,