RSS

Архиве категорија: Бубер

Мартин Бубер О ТРИ СФЕРЕ У КОЈИМА СЕ ГРАДИ СВЕТ ОДНОСА

*

Три су сфере у којима се гради свет односа.

Прва: живот са природом. Однос је ту затамњен и неизрецив. Створења се крећу према нама, али нису кадра да допру до нас, и наше казивање Ти њима застаје на прагу језика.

Друга: живот са људима. Однос је ту очевидан и изрецив. Можемо да кажемо Ти и да нам се каже Ти.

Трећа: живот са духовним бићима. Однос је ту обавијен маглом, али се очитује мало-помало, безгласан, али језикотворан. Не чујемо никакво Ти, а ипак се осећамо ословљеним и одговарамо ‒обликујући, мислећи, делујући: нашим бићем говоримо основну реч а да нашим уснама не можемо да кажемо Ти.

Али, смемо ли да уведемо ванјезичко у свет основне речи?

У свакој сфери, захваљујући свакој ствари, што сада уочавамо, погледом дотичемо скут вечног Ти, из сваке ослушкујемо његов дах, на начин својствен свакој сфери у сваком Ти ословљавамо вечно Ти.

 

Превео с немачког: Јовица Аћин

Из књиге: ЈА И ТИ, Београд: Издавачко предузеће „Рад“, 1977.

hermeneutika 2

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 16 јула, 2020 in Бубер

 

Мартин Бубер О ДИЈАЛОГУ

„Дијалог мора бити стачна интеракција на онај начин на који је то формулисао Мартин Бубер. Бубер тврди да све оно што се у свету дешава заправо је у међупростору између ЈА и ТИ, а о ОНОМЕ се може говорити тек уколико између ЈА и ТИ остваримо онога минималног заједничког именитеља за нешто треће. У том смислу у дијалогу мора постојати напон између саговорника. Да би се могао попунити простор између ЈА и ТИ мора постојати искрена заинтересованост за другога.“

Дарко Танасковић, Из емисије Остави све и читај, РТС3

*

Свет је за човека двојак због његовог двојаког става.

Човеков став је двојак због двојности основних речи које је он способан да казује.

Основне речи нису речи свака за себе, него парови речи.

Једна основна реч је пар Ја‒Ти.

Друга основна реч је пар Ја‒Оно; при чему се такође, а да се основна реч не промени, Оно може заменити са Он или Она.

Према томе је човеково Ја двојако.

Јер Ја у основној речи Ја‒Ти је друго него у основној речи Ја‒Оно.

Основне речи не исказују нешто што би постојало ван њих, него изговорене заснивају неко постојање.

*

Основне речи изговарају се бићем.

Када је речено Ти, речено је и Ја из пара речи Ја‒Ти. Када је речено Оно, речено је и Ја из пара речи Ја‒Оно.

Основна реч Ја‒Ти може се изговорити само целим бићем.

Основна реч Ја‒Оно никада се не може изговорити целим бићем.

 

Превео с немачког: Јовица Аћин

Из књиге: ЈА И ТИ, Београд: Издавачко предузеће „Рад“, 1977.

 

hermeneutika 3

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 16 јула, 2020 in Бубер

 

Ознаке: , ,