RSS

Архиве категорија: Вербер

Бернард Вербер СКЕЛЕТ

Шта је боље, имати скелет унутар тела или око њега?

Када се скелет налази споља, као код неких инсеката, он ствара заштитни оклоп. Тело је скривено од спољашњих опасности. Али, ако неки оштри предмет, свеједно, прође кроз панцир, последице су непоправљиве. Када скелет представља танану и чврсту конструкцију унутар мишићне масе, уздрхтало тело, изложено је опасности од агресије. Ране су бројне и сталне. Али управо та спољашња слабост приморава мишиће и ткива да јачају. Тело еволуира.

Сретао сам људе, који су, користећи свој интелект, исковали себи „морални оклоп“, као заштиту од свих незгода. Изгледали су много чвршће од осталих. Говорили су: „Мени је свеједно…“ и смејали су се свему. Но, када би озбиљан проблем разбио њихов заштитни панцир, штета је била ужасна.

И сретао сам људе, који су патили због најмање непријатности, од најмањег додира, али који су чувајући своју отвореност, остајали осетљиви за све и постајали мудрији после сваког спољашњег агресивног акта.

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превод: Александар Мирковић

 

oklop

Advertisements
 
2 коментара

Објављено од стране на децембар 11, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , , ,

Бернард Вербер ПИТАЊЕ ЈЕЗИКА

Језик, који користимо, утиче на наш начин размишљања. Француски језик, на пример, који поседује велики број синонима и речи са двојним значењем, омогућава да се изразе нијансе, које су веома потребне у дипломатији. Јапански језик, у коме интонација којом се речи изговарају, одређује и њихов смисао, захтева сталну усредсређеност на осећања саговорника. Осим тога, у том језику постоје многобројне формуле учтивости, које присиљавају сабеседнике да одмах одреде своје место у друштвеној хијерархији.

Језик садржи не само културне и образовне форме, већ и основне социјалне елементе: управљање осећањима, кодове уљудности. Број синонима за речи: „волети“, „ти“, „срећа“, „рат“, „непријатељ“, „дуг“, „природа“, опредељује вредности једног народа.

Треба разумети да није могуће извести револуционарну промену, а при томе не променити језик и претходни речник. Јер управо то припрема, или не припрема, ум за промену менталитета.

Б. Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

Превод: Александар Мирковић

Andrea Constantini

Andrea Constantini

 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 8, 2015 in Вербер

 

Бернард Вербер ЛЕПТИР

После завршетка Другог светског рата докторка Елизабет Киблер-Рос*** неговала је јеврејску децу која су преживела нацистичке концлогоре. Када је први пут ушла у логорску бараку, у којој су дечица још увек лежала, приметила је један исти цртеж урезан на дрвеним креветима, који је потом виђала и у другим логорима у којима су страдала деца. Цртеж је увек имао истоветан, једноставан сиже: лептира.

У почетку је докторка помислила како су изгладнели и претучени малишани, основали некакво братство. Сматрала је да су деца, цртајући лептира, пронашла начин да изразе припадност групи, као што су то некада чинили први хришћани, узевши за свој симбол рибу.

Питала је децу за значење цртежа, али су она одбијала да о томе говоре. На крају је један седмогодишњи малишан објаснио докторки смисао слике: „Ти лептирићи су слични нама. Сви ми знамо да је наше измучено тело – само привремено тело. Ми смо гусенице, и једном ће наше душе одлетети из овог блата и бола. Цртајући лептире, ми подсећамо један другог на то. Ми смо лептири. И ми ћемо ускоро одлетети.“

 

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

 

Превео: Александар Мирковић

 

НАПОМЕНА: ***Елизабет Киблер-Рос (1926-2004) амерички психолог швајцарског порекла, оснивач учења о психолошкој помоћи умирућим пацијентима и танатолог.

Прва је поставила питање о одговорности лекара, не само за здравље умирућег пацијента, већ и да последње дане живота проживи достојанствено, без страха и патње. Тема смрти ју је заинтересовала у детињству када је први пут видела човека на самрти. Био је то њен сусед који је пао са дрвета и умро у својој постељи окружен породицом. Тада је Елизабет помислила да је то прави начин да се умре.

Киблер-Рос је завршила медицински факултет Циришког универзитета, после чега је 1958. отпутовала у САД. Пуно је радила у болницама Њујорка, Чикага и Колорада. Била је окупирана комуникацијом са умирућим пацијентима. За разлику од својих колега, разговарала је са њима, слушала њихове исповести. Тако је отпочела са серијом предавања о предсмртним искуствима. Њена књига “О смрти и умирању” 1969. била је бестселер у САД.

Киблер-Рос није веровала у постојање смрти и сматрала је то само прелазак у други облик постојања. Веровала је у загробни живот, сматрајући да после смрти људи постају целовити.

Године 1994. после можданог удара који је изазвао делимичну парализу леве стране тела, преселила се у Скотсдејл, Аризона, где је провела остатак свог живота у инвалидским колицима, а 2004. у 78. години је умрла.

 

leptir

 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 7, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , , ,

Бернард Вербер ЕМПАТИЈА

Емпатија је способност да се осећа исто оно што осећа и друго биће, способност да се саосећа, да се са другима подели њихова радост и њихов бол. “Патхос“ на старогрчком значи „патња“. Туђи бол осећају и биљке. Ако се поставе електроде галванометра, апарата за мерење електричног отпора на кору дрвета, а човек, наслонивши се на дрво, ножем посече свој прст, казаљка на апарату ће затреперити. Дрво је приметило уништење ћелија! То значи, када се у шуми деси убиство, свако дрво то осећа и пати.

По мишљењу амерчиког писца Филипа К. Дика, аутора романа „Сањају ли андроиди електричне овце“, ако је робот способан да осети туђи бол и саосећа, достојан је да га сматрамо човеком. И обрнуто, ако неки човек не схвата патњу ближњег, онда га треба лишити права да се назива човеком. Можемо замислити и нову санкцију у кривичном закону: лишење права звати себе човеком. Њој ће бити подвргнуте убице, мучитељи, терористи, сви који причињавају патњу другима, а сами због тога не пате.

 

Бернард Вербер – Енциклопедија релативног и апсолутног знања

 

Превод: Александар Мирковић

empatija
 
11 коментара

Објављено од стране на децембар 6, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , ,

Bernard Verber KRALJ I KRALJICA

Prema mišljenju sociologa Filipa Pejsela, ženski karakter se potčinjava uticajima četiri osnovne tendencije:

1) majka;

2) ljubavnica;

3) ratnica;

4) učiteljica.

Majka svu svoju pažnju usmerava na stvaranje porodice, rođenje i vaspitavanje dece. Ljubavnica uživa u zavođenju i voli strasne, burne ljubavne doživljaje. Ratnica želi vlast, bori se za ideje ili političke ciljeve. Učiteljicu zanimaju umetnost, duhovnost ili lečenje. Ona je idealna muza, prenosilac znanja, lekarka. Takve žene su nekada bile vestalke.

Svaka žena ove crte razvija u većoj ili manjoj meri. Problemi često nastaju jer ženin karakter ne odgovara ulozi koju joj društvo nameće. Prisiljavanje ljubavnice da bude majka, a ratnice – učiteljica može dovesti do velikih tragedija.

Kod muškaraca takođe postoje četiri osnovna karaktera:

1) seljak;

2) nomad;

3) graditelj;

4) vojnik.

U Bibliji srećemo Avelja-nomada, koji čuva svoja stada, i Kaina-seljaka, koji se bavi sakupljanjem letine. Kain ubija Avelja, i Bog ka kažnjava govoreći: „Bićeš skitnica i begunac na zemlji.“ Kain, u duši savršeni seljak, prinuđen je da postane nomad. On mora da radi ono za šta nije predodređen. Od toga i strada.

Jedini savez koji može dovesti do dugotrajnog braka je – „majka i seljak“. Oboje teže stabilnosti i miru. Svi ostali parovi mogu, sjedinivši se, doživeti veliku strast, no tokom vremena među njima će konflikti biti neizbežni.

Cilj koji žena treba da ostvari je da postane i majka, i ljubavnica, i ratnica, i učiteljica. Tek tada se može reći da se princeza pretvorila u kraljicu. Cilj muškarca je da postane i seljak, i nomad, i graditelj, i vojnik. Tek tada možemo reći da se princ pretvorio u kralja.

I kada ostvareni kralj sretne ostvarenu kraljicu, dešava se nešto mistično. Pojavljuje se i strast, i postojanost. Ali, to se dešava tako retko.

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

 

Preveo: Aleksandar Mirković

karta

 

 

 
2 коментара

Објављено од стране на децембар 4, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , , ,

Bernar Verber JEDNA IDEJA…

Ideje su slične živim bićima. Rađaju se, rastu, jačaju, dolaze u dodir sa drugim idejama i, na kraju krajeva, umiru. A šta ako ideje, slično životinjama, evoluiraju? A šta ako i u svetu ideja postoji prirodna selekcija – slabe izumiru, a jake se razmnožavaju – kao što tvrde zakoni darvinizma?

Žan Mono je 1970. godine u radu „Slučajnost i neophodnost“ postavio hipotezu po kojoj ideje postoje autonomno i, da su kao i živi organizmi, sposobne da se reprodukuju i umnožavaju.

Godine 1976. u „Sebičnom genu“ Ričard Dokins unapređuje koncepciju ideosfere.

Dokins piše: „Kada u moj mozak stavite plodotvornu ideju, vi ga koristite kao mašinu za propagandu te ideje.“ I on navodi primer – koncept Boga, ideju, koja se rodila jednog prekrasnog dana i do danas nastavlja da se rasprostire i evoluira; nju prihvataju i šire usmeno, pismeno, u muzici, u umetnosti, a sveštenici je ponavljaju i intrepretiraju, adaptiraju u skladu sa prostorom i vremenom.

Ali ideje, suprotno živim bićima, mutiraju brzo. Na primer, ideja komunizma, koja se rodila u glavi Karla Marksa, munjevito se proširila po svetu, osvojivši čak polovinu planete. Ona je evoluirala, mutirala, a zatim izgubila snagu, zahvatajući sve manji broj ljudi, poput životinjske vrste koja iščezava.

No u isto vreme ta ideja je prinudila na mutaciju ideju „konzervativnog kapitalizma“.

Iz borbe ideja u ideosferi nastala je naša civilizacija.

Sada se brzina mutacije ideja povećala uz pomoć računara. Zahvaljujući Internetu misao se može veoma brzo širiti prostorom i tako još brže sresti svoje suparnike ili ubice. To se, nažalost, u jednakoj meri odnosi i na dobre, i na loše ideje, jer se pojam „ideja“ ne potčinjava moralu.

U biologiji, takođe, evolucija ne zna za moral. Eto zašto bi valjalo, možda, bar dva puta razmisliti, pre nego što iskažemo svoje „privlačne“ ideje, jer one mogu postati jače od čoveka u čijoj su se glavi rodile, i jače od onih koji ih propagiraju.

No, sve ovo je samo jedna ideja…

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

Prevod: Aleksandar Mirković

ideja
 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 2, 2015 in Вербер

 

Ознаке: ,

Bernard Verber POKUŠAJ

Između
Onoga što mislim
Onoga što hoću da kažem
Onoga što mislim da govorim
Onoga što govorim
I onoga
Što vi hoćete da čujete
Što mislite da čujete
Što čujete
Što hoćete da razumete
Što mislite da razumete
Što razumete
Postoji bar deset šansi da dođe do nesporazuma.

Svejedno, hajde da ipak pokušamo….

Bernard Verber (Iz knjige „Enciklopedija apsolutnog i relativnog znanja)
Prevod: Aleksandar Mirković

pingvini

 

 
5 коментара

Објављено од стране на децембар 1, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , ,