RSS

Архиве категорија: Вербер

Bernard Verber SKELET

Šta je bolje, imati skelet unutar tela ili oko njega?
Kada se skelet nalazi spolja, kao kod nekih insekata, on stvara zaštitni oklop. Telo je skriveno od spoljašnjih opasnosti. Ali, ako neki oštri predmet, svejedno, prođe kroz pancir, posledice su nepopravljive. Kada skelet predstavlja tananu i čvrstu konstrukciju unutar mišićne mase, uzdrhtalo telo, izloženo je opasnosti od agresije. Rane su brojne i stalne. Ali upravo ta spoljašnja slabost primorava mišiće i tkiva da jačaju. Telo evoluira.
Sretao sam ljude, koji su, koristeći svoj intelekt, iskovali sebi „moralni oklop“, kao zaštitu od svih nezgoda. Izgledali su mnogo čvršće od ostalih. Govorili su: „Meni je svejedno…“ i smejali su se svemu. No, kada bi ozbiljan problem razbio njihov zaštitni pancir, šteta je bila užasna.
I sretao sam ljude, koji su patili zbog najmanje neprijatnosti, od najmanjeg dodira, ali koji su čuvajući svoju otvorenost, ostajali osetljivi za sve i postajali mudriji posle svakog spoljašnjeg agresivnog akta.

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

Prevod: Aleksandar Mirković

oklop

 
2 коментара

Објављено од стране на децембар 11, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , , ,

Bernard Verber PITANJE JEZIKA

Jezik, koji koristimo, utiče na naš način razmišljanja. Francuski jezik, na primer, koji poseduje veliki broj sinonima i reči sa dvojnim značenjem, omogućava da se izraze nijanse, koje su veoma potrebne u diplomatiji. Japanski jezik, u kome intonacija kojom se reči izgovaraju, određuje i njihov smisao, zahteva stalnu usredsređenost na osećanja sagovornika. Osim toga, u tom jeziku postoje mnogobrojne formule učtivosti, koje prisiljavaju sabesednike da odmah odrede svoje mesto u društvenoj hijerarhiji.

Jezik sadrži ne samo kulturne i obrazovne forme, već i osnovne socijalne elemente: upravljanje osećanjima, kodove uljudnosti. Broj sinonima za reči: „voleti“, „ti“, „sreća“, „rat“, „neprijatelj“, „dug“, „priroda“, opredeljuje vrednosti jednog naroda.

Treba razumeti da nije moguće izvesti revolucionarnu promenu, a pri tome ne promeniti jezik i prethodni rečnik. Jer upravo to priprema, ili ne priprema, um za promenu mentaliteta.

B. Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

Prevod: Aleksandar Mirković

Andrea Constantini

Andrea Constantini

 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 8, 2015 in Вербер

 

Bernard Verber LEPTIR

Posle završetka Drugog svetskog rata doktorka Elizabet Kibler-Ros*** negovala je jevrejsku decu koja su preživela nacističke konclogore. Kada je prvi put ušla u logorsku baraku, u kojoj su dečica još uvek ležala, primetila je jedan isti crtež urezan na drvenim krevetima, koji je potom viđala i u drugim logorima u kojima su stradala deca. Crtež je uvek imao istovetan, jednostavan siže: leptira.

U početku je doktorka pomislila kako su izgladneli i pretučeni mališani, osnovali nekakvo bratstvo. Smatrala je da su deca, crtajući leptira, pronašla način da izraze pripadnost grupi, kao što su to nekada činili prvi hrišćani, uzevši za svoj simbol ribu.

Pitala je decu za značenje crteža, ali su ona odbijala da o tome govore. Na kraju je jedan sedmogodišnji mališan objasnio doktorki smisao slike: „Ti leptirići su slični nama. Svi mi znamo da je naše izmučeno telo – samo privremeno telo. Mi smo gusenice, i jednom će naše duše odleteti iz ovog blata i bola. Crtajući leptire, mi podsećamo jedan drugog na to. Mi smo leptiri. I mi ćemo uskoro odleteti.“

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

Preveo: Aleksandar Mirković

NAPOMENA: ***Elizabet Kibler-Ros (1926-2004) američki psihlog švajcarskog porekla, osnivač učenja o psihološkoj pomoći umirućim pacijentima i tanatolog.

Prva je postavila pitanje o odgovornosti lekara, ne samo za zdravlje umirućeg pacijenta, već i da poslednje dane života proživi dostojanstveno, bez straha i patnje. Tema smrti ju je zainteresovala u detinjstvu kada je prvi put videla čoveka na samrti. Bio je to njen sused koji je pao sa drveta i umro u svojoj postelji okružen porodicom. Tada je Elizabet pomislila da je to pravi način da se umre.

Kibler-Ros je završila medicinski fakultet Ciriškog univerziteta, posle čega je 1958. otputovala u SAD. Puno je radila u bolnicama Njujorka, Čikaga i Kolorada. Bila je okupirana komunikacijom sa umirućim pacijentima. Za razliku od svojih kolega, razgovarala je sa njima, slušala njihove ispovesti. Tako je otpočela sa serijom predavanja o predsmrtnim iskustvima. Njena knjiga “O smrti i umiranju” 1969. bila je bestseler u SAD.

Kibler-Ros nije verovala u postojanje smrti i smatrala je to samo prelazak u drugi oblik postojanja. Verovala je u zagrobni život, smatrajući da posle smrti ljudi postaju celoviti.

Godine 1994. posle moždanog udara koji je izazvao delimičnu paralizu leve strane tela, preselila se u Skotsdejl, Arizona, gde je provela ostatak svog života u invalidskim kolicima, a 2004. u 78. godini je umrla.

leptir

 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 7, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , , ,

Bernard Verber EMPATIJA

Empatija je sposobnost da se oseća isto ono što oseća i drugo biće, sposobnost da se saoseća, da se sa drugima podeli njihova radost i njihov bol. “Pathos“ na starogrčkom znači „patnja“. Tuđi bol osećaju i biljke. Ako se postave elektrode galvanometra, aparata za merenje električnog otpora na koru drveta, a čovek, naslonivši se na drvo, nožem poseče svoj prst, kazaljka na aparatu će zatreperiti. Drvo je primetilo uništenje ćelija! To znači, kada se u šumi desi ubistvo, svako drvo to oseća i pati.

Po mišljenju amerčikog pisca Filipa K. Dika, autora romana „Sanjaju li androidi električne ovce“, ako je robot sposoban da oseti tuđi bol i saoseća, dostojan je da ga smatramo čovekom. I obrnuto, ako neki čovek ne shvata patnju bližnjeg, onda ga treba lišti prava da se naziva čovekom. Možemo zamisliti i novu sankciju u krivičnom zakonu: lišenje prava zvati sebe čovekom. Njoj će biti podvrgnute ubice, mučitelji, teroristi, svi koji pričinjavaju patnju drugima, a sami zbog toga ne pate.

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

Prevod: Aleksandar Mirković

empatija
 
11 коментара

Објављено од стране на децембар 6, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , ,

Bernard Verber KRALJ I KRALJICA

Prema mišljenju sociologa Filipa Pejsela, ženski karakter se potčinjava uticajima četiri osnovne tendencije:

1) majka;

2) ljubavnica;

3) ratnica;

4) učiteljica.

Majka svu svoju pažnju usmerava na stvaranje porodice, rođenje i vaspitavanje dece. Ljubavnica uživa u zavođenju i voli strasne, burne ljubavne doživljaje. Ratnica želi vlast, bori se za ideje ili političke ciljeve. Učiteljicu zanimaju umetnost, duhovnost ili lečenje. Ona je idealna muza, prenosilac znanja, lekarka. Takve žene su nekada bile vestalke.

Svaka žena ove crte razvija u većoj ili manjoj meri. Problemi često nastaju jer ženin karakter ne odgovara ulozi koju joj društvo nameće. Prisiljavanje ljubavnice da bude majka, a ratnice – učiteljica može dovesti do velikih tragedija.

Kod muškaraca takođe postoje četiri osnovna karaktera:

1) seljak;

2) nomad;

3) graditelj;

4) vojnik.

U Bibliji srećemo Avelja-nomada, koji čuva svoja stada, i Kaina-seljaka, koji se bavi sakupljanjem letine. Kain ubija Avelja, i Bog ka kažnjava govoreći: „Bićeš skitnica i begunac na zemlji.“ Kain, u duši savršeni seljak, prinuđen je da postane nomad. On mora da radi ono za šta nije predodređen. Od toga i strada.

Jedini savez koji može dovesti do dugotrajnog braka je – „majka i seljak“. Oboje teže stabilnosti i miru. Svi ostali parovi mogu, sjedinivši se, doživeti veliku strast, no tokom vremena među njima će konflikti biti neizbežni.

Cilj koji žena treba da ostvari je da postane i majka, i ljubavnica, i ratnica, i učiteljica. Tek tada se može reći da se princeza pretvorila u kraljicu. Cilj muškarca je da postane i seljak, i nomad, i graditelj, i vojnik. Tek tada možemo reći da se princ pretvorio u kralja.

I kada ostvareni kralj sretne ostvarenu kraljicu, dešava se nešto mistično. Pojavljuje se i strast, i postojanost. Ali, to se dešava tako retko.

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

 

Preveo: Aleksandar Mirković

karta

 

 

 
2 коментара

Објављено од стране на децембар 4, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , , ,

Bernar Verber JEDNA IDEJA…

Ideje su slične živim bićima. Rađaju se, rastu, jačaju, dolaze u dodir sa drugim idejama i, na kraju krajeva, umiru. A šta ako ideje, slično životinjama, evoluiraju? A šta ako i u svetu ideja postoji prirodna selekcija – slabe izumiru, a jake se razmnožavaju – kao što tvrde zakoni darvinizma?

Žan Mono je 1970. godine u radu „Slučajnost i neophodnost“ postavio hipotezu po kojoj ideje postoje autonomno i, da su kao i živi organizmi, sposobne da se reprodukuju i umnožavaju.

Godine 1976. u „Sebičnom genu“ Ričard Dokins unapređuje koncepciju ideosfere.

Dokins piše: „Kada u moj mozak stavite plodotvornu ideju, vi ga koristite kao mašinu za propagandu te ideje.“ I on navodi primer – koncept Boga, ideju, koja se rodila jednog prekrasnog dana i do danas nastavlja da se rasprostire i evoluira; nju prihvataju i šire usmeno, pismeno, u muzici, u umetnosti, a sveštenici je ponavljaju i intrepretiraju, adaptiraju u skladu sa prostorom i vremenom.

Ali ideje, suprotno živim bićima, mutiraju brzo. Na primer, ideja komunizma, koja se rodila u glavi Karla Marksa, munjevito se proširila po svetu, osvojivši čak polovinu planete. Ona je evoluirala, mutirala, a zatim izgubila snagu, zahvatajući sve manji broj ljudi, poput životinjske vrste koja iščezava.

No u isto vreme ta ideja je prinudila na mutaciju ideju „konzervativnog kapitalizma“.

Iz borbe ideja u ideosferi nastala je naša civilizacija.

Sada se brzina mutacije ideja povećala uz pomoć računara. Zahvaljujući Internetu misao se može veoma brzo širiti prostorom i tako još brže sresti svoje suparnike ili ubice. To se, nažalost, u jednakoj meri odnosi i na dobre, i na loše ideje, jer se pojam „ideja“ ne potčinjava moralu.

U biologiji, takođe, evolucija ne zna za moral. Eto zašto bi valjalo, možda, bar dva puta razmisliti, pre nego što iskažemo svoje „privlačne“ ideje, jer one mogu postati jače od čoveka u čijoj su se glavi rodile, i jače od onih koji ih propagiraju.

No, sve ovo je samo jedna ideja…

Bernard Verber – Enciklopedija relativnog i apsolutnog znanja

Prevod: Aleksandar Mirković

ideja
 
1 коментар

Објављено од стране на децембар 2, 2015 in Вербер

 

Ознаке: ,

Bernard Verber POKUŠAJ

Između
Onoga što mislim
Onoga što hoću da kažem
Onoga što mislim da govorim
Onoga što govorim
I onoga
Što vi hoćete da čujete
Što mislite da čujete
Što čujete
Što hoćete da razumete
Što mislite da razumete
Što razumete
Postoji bar deset šansi da dođe do nesporazuma.

Svejedno, hajde da ipak pokušamo….

Bernard Verber (Iz knjige „Enciklopedija apsolutnog i relativnog znanja)
Prevod: Aleksandar Mirković

pingvini

 

 
5 коментара

Објављено од стране на децембар 1, 2015 in Вербер

 

Ознаке: , ,