RSS

Архиве категорија: Вислава Шимборска

Vislava Šimborska MUZEJ

Postoje tanjiri, ali nema apetita.
Postoje burme, ali nema uzajamnosti
već najmanje trista godina.
Postoji lepeza – gde je rumenilo?
Postoje mačevi – gde je gnev?
Ni lauta da zabruji u sivom trenu.
Zbog nedostatka večnosti nagomilano je
deset hiljada starih predmeta.
Ubuđali čuvar slatko drema
obesivši brke nad vitrinom.
Metali, glina, ptičje pero
tiho trijumfuju u vremenu.
Kikoće se samo igla smešljivice iz Egipta.
Kruna je isčetkala glavu.
Ruka se izgubila s rukavicom.
Desna cipela pobedila je nogu.
Što se mene tiče, živim, molim da mi se veruje.
Moja trka sa haljinom još uvek traje.
A kako je ona uporna!
A kako bi htela da me nadživi!

Prevod: Biserka Rajčić
Izabrane pesme, Treći trg

narukvice

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 27 јуна, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , ,

Вислава Шимборска ОПОМЕНА

Кад остарим носићу хаљину боје пурпура
И црвени шешир који не иде а и не стоји ми,
трошићу пензију на пиће, летње рукавице и сатенске
ципеле.
И причати како немам пара ни за хлеб.
Кад се уморим сешћу на ивичњак,
сакупљаћу рекламне узорке по радњама и притискати
алармну дугмад.
Вући штап уз гелендере
надокнађиваћу пропуштено у трезвеној младости.
Излазићу на кишу у кућним папучама
Брати цвеће по туђим баштама
гомилаћу пера, оловке и друге тричарије
И почети да пљујем.
А сад још морамо пазити да нам одећа не покисне
Плаћати на време кирију и не псовати на улици
Пружати добар пример деци
позивати пријатеље на вечеру и читати новине.
А можда би требало да се већ помало припремам
Да људи који ме знају не буду изненађени
Када одједном остарим и почнем у пурпурно да се одевам.

divine

Наташа Лончарић

 
1 коментар

Објављено од стране на 11 јуна, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , ,

Вислава Шимборска ЖИВОТ НА ЛИЦУ МЕСТА

Живот на лицу места.
Представа без пробе.
Тело без мере.
Глава без размишљања.

Не знам улогу коју играм.
Знам само да је моја, незаменљива.
О чему говори комад,
одгонетати морам тек на сцени.

Рђаво припремљена за почаст живота,
тешко подносим наметнути темпо акције.
Импровизујем, мада се гадим импровизација.
На сваком кораку спотичем се с непознавањем ствари.

Мој начин постојања осети се на устајалост.
Моји инстинкти су потпуно аматерски.
Трема, објашњавајући ме, још више ме понижава.
Срећне околности осећам као окрутне.

Неповратне речи и покрети,
недобројане звезде,
карактер као плашт у трку закопчавам –
то су жалосне последице те наглости.

Да је бар једну среду одвежбати на време
или бар један четвртак још једном поновити!
И ето, већ петак долази с непознатим сценаријем!
Је ли то у реду – питам
(храпавим гласом,
јер ми иза кулиса нису дозволили ни да се искашљем).

 

Варљива је мисао да је то само површан испит,
одржан у провизорној просторији. Не.
Стојим усред декорација и видим како су солидне.
Удара ме сложеност свакаквих реквизита.
Окретна апаратура делује већ дуго.
Попаљене су чак и најдаље маглине.
Ох, уопште не сумњам да је то премијера.
И што год да учиним
претвориће се заувек у оно што сам учинила.

 

Ogist Renoar

Ogist Renoar

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 5 јуна, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , ,

Vislava Šimborska SREĆNA LJUBAV

Srećna ljubav. Je li to normalno,
je li to ozbiljno, je li to korisno –
šta svet ima od dvoje ljudi,
koji ne vide svet?

Uzdizani jedno od strane drugog bez ikakve zasluge,
jedni u milion, ali uvereni
da se tako moralo desiti – kao nagrada za šta? ni za šta;
svetlost odnekud pada –
zašto baš na njih, a ne na druge?

Da li to pravednost vređa? Da.
Da li, brižljivo nagomilavane principe narušava,
ruši moral u provaliju? Narušava i ruši.
Pogledajte te srećnike:
kad bi se bar malo maskirali,
pravili se potišteni, bodreći time prijatelje!

Čujete li kako se smeju – uvredljivo.
Kakvim jezikom govore – naizgled razumljivim.
A te njihove ceremonije, izmotavanja,
tobožnje obaveze jednog prema drugom –
to liči na zaveru iza leđa čovečanstva!

Teško je čak i reći do čega bi došlo
kad bi se njihov primer mogao oponašati.
Na šta bi mogle računati religije, poezije,
šta bi se pamtilo, šta bi se osuđivalo,
ko bi hteo ostati u krugu.
Srećna ljubav. Je li to normalno?
Takt i razboritost nalažu da se o njoj ćuti
kao o skandalu iz viših krugova.
Divna dečica rađaju se bez njene pomoći.
Nikad ne bi uspela da naseli zemlju,
jer se dešava vrlo retko.

Neka ljudi koji ne poznaju srećnu ljubav
tvrde da nigde nema srećne ljubavi.

S tom verom lakše će im biti i da žive i umiru.
Prevod: Biserka Rajčić
Izabrane pesme, Treći trg

Graham Gercken

Graham Gercken

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2 маја, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , ,

Vislava Šimborska SRCU U NEDELJU

Hvala ti, srce moje,
što ne oklevaš, što se trudiš
bez laskanja, bez nagrade,
već zbog urođene vrednoće.
Imaš sedamdeset zasluga u minutu.
Svaki tvoj grč je
kao otiskivanje barke
na pučinu
na put oko sveta.

Hvala ti, srce moje,
što me često
vadiš iz celine
čak i u snu posebne.
Paziš da se skroz-naskroz ne presanjam,
skroz-naskroz,
za šta nisu potrebna krila.

Hvala ti, srce moje,
što sam se opet probudila,
i mada je nedelja,
dan odmora,
pod rebrima
odvija mi se uobičajeno pretprazničko kretanje.

Prevod: Biserka Rajčić

Izabrane pesme, Treći trg

Aldo Balding

Aldo Balding

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2 маја, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , , ,

Вислава Шимборска ПРИЛОГ СТАТИСТИЦИ

Од сто људи
оних који знају све боље
–педесет двоје;

несигурних у сваки корак
–готово сви остали;

спремних да помогну,
уколико то дуже не потраје
–чак четрдесет деветоро;

увек добрих,
јер не могу другачије
–четворо, можда и петоро;

склоних да се без зависти диве
–осамнаесторо;

оних који живе у непрестаном страху
од неког или нечег
–седамдесет седморо;

способних за срећу
–највише двадесет и неколико;

појединачно безопасних,
који дивљају у гомили
–сигурно више од половине;

окрутних,
кад их приморавају околности
–боље је не знати
чак ни приближно;

мудрих након штете
–незнатно више
него мудрих пре штете;
оних што од живота не узимају ништа
осим ствари
–четрдесеторо,
иако бих волела да грешим;

погрбљених, оболелих
и без лампице у помрчини
–осамдесет троје,
пре или касније;

достојних саучешћа
–деведесет деветоро;

смртника
–сто посто.
Бројка, која се, као ни досад, није мењала.

Превод: Бисерка Рајчић

Carla Sonheim, Blue flowers

Carla Sonheim, Blue flowers

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15 априла, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , ,

Вислава Шимборска МАЛО О ДУШИ

Душа се има.
Нико је нема непрекидно
и заувек.

Дан за даном,
годину за годином,
може се живети без ње.

Понекад само у усхићењима
и страховима детињства
гнезди се на дуже.
Понекад само чудећи се,
што смо стари.

Ретко нам асистира
при тешким радовима,
као што су померање намештаја,
вучење кофера
или крстарење путевима у тесним ципелама.

У време попуњавања анкета
и сецкања меса,
по правилу, има излаз.

Од хиљаду наших разговора
учествује у једном,
и то не обавезно,
јер више воли да ћути.

Када нас тело јако заболи,
тихо напушта дежурство.

Избирљива је:
нерадо нас види у гомили,
гади јој се наша борба за било какву
доминацију
и жестина грамзивости.

Радост и туга за њу нису
различита осећања.
Само кроз њихову повезаност
она је с нама.

Можемо да рачунамо на њу,
кад ни у шта нисмо сигурни,
а за све смо заинтересовани.

Од материјалних предмета
воли сатове с клатном
и огледала, што ревносно раде,
и кад их нико не посматра.

Не каже одакле долази
и кад ће поново нестати,
али очигледно очекује таква питања.

Чини се:
као што је она нама,
и ми смо њој
за нешто потребни.

Превела: Бисерка Рајчић

Сава Шумановић

Сава Шумановић

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 14 априла, 2015 инч Вислава Шимборска

 

Ознаке: , ,