XXII
Поезија јесте предмет песме,
Од ње песма потиче
И у њу увире. Између њих две,
Између извора и ушћа, јесте,
Одсуство стварности,
Ствари какве јесу. Или тако кажемо.
Али, да ли су оне стварно одвојене? Да ли то значи
И одсуство за саму песму која остварује своју
Праву појаву тамо где је сунце зелено,
Облик црвен, земља осећа, а небо мисли?
Од тога она узима. А можда нешто и даје
У општој измени ствари.
Из збирке „Песме нашег поднебља“, Матица српска, 1995
Превела: Маја Херман Секулић
Pablo Picaso, Stari gitarista
препознавања 