RSS

Архиве категорија: Елити

Одисеј Елити ВЕДРИНЕ

Јахање кроз облаке

Соба где се свукла вољена девојка

Букет дана после кише

Сунце

Ја

Што сам толике ноћи копао

Да га запањим

Одагнавши тако сигурну

Срећу

 

Да, ивер пролећа

Оставља ми срце

Оставља ми чаролију

Да себе замишљам негде другде

Док старим овде

 

О! Повијени мирис

Грана свеже чедо воде

Добра стаза

 

Превод: Ксенија Марицки Гађански

 

ТАНЕСИ, Београд, 2011

 

Kim English

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 16, 2018 in Елити

 

Ознаке: ,

Одисеј Елити О ЕГЕЈСКОМ МОРУ

 

Љубав

Архипелаг

И прамац њених пена

И галеби њених снова

На њеној највишој катарци морнар развејава

Песму

 

Љубав

Њена песма

И хоризонти њеног путовања

И јека њене носталгије

На чијој највлажнијој стени вереница ишчекује

Брод

 

Љубав

Њен брод

И безбрижност њеног летњег ветра

И једро њене наде

На њеном најмањем таласању острво љуља

Долазак

 

Избор и превод:

Иван Гађански

Ксенија Марицки Гађански

Танеси, Београд 2008

 

eliti

 
Оставите коментар

Објављено од стране на август 6, 2017 in Елити

 

Ознаке: , ,

Одисеј Елити ЕЛЕНИ

Прва кап кише убила је лето
Натопиле се речи које су рађале светлост звезда
Све оне речи којима си Ти била једини циљ!
Где сада да раширимо руке кад време не рачуна више на нас
Где сада да спустимо очи кад су далеки хоризонти потонули у
Облаке

Сада кад су се твоји капци склопили над нашим пределима
А ми смо – као да нас је прожела магла –
Сами самцати окружени твојим мртвим сликама.
Са челом на прозорском стаклу бдимо над новим болом
Смрт нас не може савладати док ти постојиш
Док на неком другом месту ветар може да те целу држи у животу
Може да те одене изблиза као наша нада издалека
Док на неком другом месту постоји
Сасвим зелено поље иза твог осмеха све до сунца
Које му у поверењу казује да ћемо се поново срести
Не нећемо се суочити са смрћу
Него са овом ситном капи јесење кише
С неким мутним осећањем
С мирисом влажне земље у нашим душама које се стално удаљавају

А ако твоја рука није у нашој руци
И ако нема наше крви у венама твојих снова
Ни светлости на неоскрнављеном небу
Ни невидљиве музике у нама о! тужна
Пролазнице кроза све оно што нас још увек држи на свету
Онда је то влажни ветар час јесени растанак
Горко наслањање лакта на сећање
Које се јавља када ноћ хоће да нас растави са светлошћу
Иза четвртастог прозора који гледа на тугу
Који не види ништа
Јер је већ постала невидљива музика пламен на огњишту
Јер је већ постала
Песма стих уз други стих сазвучје кише суза и речи
Речи не као друге већ оних којима си само Ти била једини циљ!

 

step

 
Оставите коментар

Објављено од стране на октобар 1, 2014 in Елити

 

Ознаке: , ,

Odisej Eliti „Telo leta“

Odisej Eliti (Οδυσσέας Ελύτης, 1911-1996)

TELO LETA

Mnogo je vremena kako se čula poslednja kiša
Iznad mrava i gušterova

Sada nebo žeže beskrajno
Plodovi boje svoja usta
Pore zemlje se otvaraju lagano
A pokraj vode što kaplje u slogovima
Ogromna biljka bulji suncu pravo u oko

Ko je onaj što leži na peščanom žalu
na leđima pušeći srebrnasto sagorelo lišće masline
cvrčci mu se zagrevaju u ušima
mravi mu posluju na grudima
gušteri mu klize u zelenilo nadlaktice
A iznad algi nogu lagano mu se valja talas
Poslat od male sirene uz pesmu:

O, telo leta, golo, izgorelo,
izjedeno od ulja i od soli
telo stene i drhtaju srca
Golemo vejanje ivine kose
Dahu bosioka povrh kovrdža Venerina brega
Punog zvezda i borovih iglica
Telo duboki brode dana

Dolaze blage kiše, žestoke tuče
Išibano tle stiže u kandže severnjaka
Koji pocrni u dubinama s razbešnjenim talasima
Tonu brežuljci u gusta vimena oblaka
A ipak se i iza svega toga smešiš bezbrižno
I ponovo nalaziš svoj besmrtni čas
Kao što te sunce ponovo nalazi na žalu
Kao što te u tvome golom zdravlju nalazi nebo.

/prevela sa grčkog K. Maricki-Gađanski/

more

 
Оставите коментар

Објављено од стране на октобар 1, 2014 in Елити

 

Ознаке: , ,