Рационалном бићу неподношљиво је само оно ирационално, док му је рационално подношљиво. Ударци по природи нису неподношљиви. Како то? Ево како: „Спартанци подносе бичевање, јер су претходно научили да је то рационално“. „А зар је и вешање подношљиво?“ „Дабоме, када некога убедите да је рационално, нек оде да се беси!“ Ако само мало обратимо пажњу, уочићемо да рационално биће ништа не притиска више него ирационалност, док га са друге стране ништа не привлачи толико као рационалност.
Но, рационално и ирационално свако понаособ различито перципира, баш као и добро и лоше, корисно и бескорисно. Стога нам је превасходно неопходно образовање, како бисмо научили да процене о рационалном и ирационалном у складу са природом применимо на конкретне случајеве. Приликом разлучивања рационалног од ирационалног не служимо се ми само вредношћу спољашњих ствари, већ узимамо у обзир и вредност коју свако себи приписује. Тако је некоме рационално да другоме придржава ноћни суд, само зато што мисли како ће у супротном претрпети батине и остати гладан, но ако му придржава неће претрпети ништа неугодно или мучно. Неком другом, пак, чини се неподношљивим не само да придржава тај исти ноћни суд, већ му је мучно и да гледа другог како то чини. Ако ме питаш: „Да ли да придржавам ноћни суд или не?“ одговорио бих да је паметније да не будеш него да будеш гладан, и да је горе да те измлате него да те не измлате. Ако се даље водиш претходним параметрима, онда иди па придржавај. „Али, то би било испод части! “ То ћеш да процениш ти, не ја. Јер ти познајеш себе, знаш колико вредиш и за колико се продајеш. Људи се продају по различитим ценама.
Из есеја КАКО У СВАКОЈ ПРИЛИЦИ ЗАДРЖАТИ ЛИЧНИ КАРАКТЕР?, ЕПИКТЕТ, РАЗГОВОРИ, Карпос, Београд, 2017
Превод са старогрчког: Соња Васиљевић и Алекса Петровић
Едвард Мунк
препознавања 