О композицији и стилу писаних састава
Општи услови за добру писменост
Добра писменост је ствар природне обдарености, али је много више од тога и ствар стрпљивог и систематског рада на развијању своје писмености.
1. услов
Јасна и правилна мисао. Када се човек потруди да ствар о којој говори или пише добро проучи, да има што више података о њој, да су му узрочне и последичне везе између разних елемената те ствари јасне и разумљиве, да тачно зна шта хоће да каже о тој ствари – онда ће му реченице потећи глатко и течно. Прво правило је дакле: Јасно у глави – јасно у изразу – и обрнуто!
Како се то постиже? Треба почињати с предметима који су нам блиски и познати, говорити и писати о њима, а касније учењем, читањем и размишљањем о стварима, ми ћемо проширити свој културни видик, па ћемо тако и проширити и ојачати своју мисао, а с њом и свој израз.
2. услов
Не пишите дугим реченицама и немојте, по сваку цену, настојати да вам реченица буде богата, звучна, накићена, да учини утисак на читаоца и да му покаже како сте дубоки и мисаони. Таква тежња често доводи до онога што се у стилистици назива „фраза“ и „фразирање“, тј. гомила звучних речи без јасне мисли и прецизног закључка.
Пример: „Станковић посматра Софку кроз призму раскоши и безбрижности за животну егзистенцију“, што значи да се Софка не мора бринути за свој материјални опстанак и да је писац слика у атмосфери безбрижности и раскоши.
Треба писати просто, природно, са оноликом дужином реченице колику нам допушта наша мисао, па ће са развијенијом мишљу доћи и до развијеније реченице. Не треба се угледати ни на кога, не треба подражавати туђем стилу. „Стил је сам човек“ – рекао је Бифон., и ми можемо писати само својим стилом, а он зависи од целокупне наше личности, од наше културе, од нашег начина мишљења.
Самосталност у писању и грађење реченица према својим способностима.
3. услов
Читање добрих писаца!
Треба само читати полагано, с пажњом, трудећи се да се осети лепота неког израза, развијеност реченице, складност и повезаност реченичних мисли, хармонични ритам читавог текста једног доброг писца. То усвајање туђег језичког блага врши се неприметно, постепено, често и несвесно.
4. услов
Што чешће стављати на хартију своја запажања и своје мисли о било ком предмету!
5. услов
Ред у излагању!
То се постиже тако што се прво направи план свог излагања који се касније коригује.
Ако се исте или сличне мисли понављају на разним местима у нашем писаном саставу, а различите мисли се налазе једна крај друге, онда наше писање неће вредети много јер нико неће моћи да га чита и прати са задовољством.
6. услов
И последње, али златно правило: погледајте и исправљајте пажљиво оно што сте написали!
Ми читамо неку лепу приповетку, а и не слутимо колико је напора и рада уложио писац у исправљању и дотеривању свога текста. Познато је да су и најбољи писци исправљали своје рукописе неколико пута, и у рукопису и у већ одштампаном тексту, да су увек тражили бољи и сажетији израз, тачније формулисану мисао, складнију реченицу, живљу и пластичнију слику.