RSS

Архиве категорија: Збигњев Херберт

Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO O USPRAVNOM DRŽANJU

1.
U Utici
građani
nisu hteli da se brane

u gradu je izbila epidemija
nagona za samoodržanjem

hram slobode
pretvoren je u buvlju pijacu

senat raspravlja o tome
kako da ne bude senat

građani
neće da se brane
na ubrzanim kursevima uče
kako se pada na kolena

pasivno očekuju neprijatelja
pišu vernopodaničke govore
zakopavaju zlato

šiju nove nevino bele zastave
uče decu da lažu

otvorili su kapije
kroz koje sada ulazi
peščani stub

inače kao i obično
trguje se i kopulira

2.
Gospodin Kogito bi
hteo da bude
na visini situacije

to znači da sudbini gleda
pravo u oči

vidi Uporedne životopise
kao Katon mlađi

međutim nema
mač
ni priliku
da porodicu pošalje preko mora

prema tome čeka kao i iostali
šetajući besan po sobi

uprkos savetima stoika
hteo bi da ima telo od dijamanata
i krila

gleda kroz prozor
kako sunce Republike
zalazi

nije mu mnogo ostalo
zapravo samo
da izabere položaj
u kome želi da umre

da izabere gest
da izabere poslednju reč

zbog toga ne leže
u postelju
da bi izbegao
gušenje na spavanju

hteo bi da do kraja
ostane na visini situacije

sudbina mu gleda u oči
na mestu gde je bila
njegova glava

Zbignjev Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Preveli: Biserka Rajčić i Petar Vujičić

Svein Nordrum

Svein Nordrum

Advertisements
 
1 коментар

Објављено од стране на јануар 4, 2016 in Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , ,

Zbignjev Herbert SA VRHA STEPENICA

Naravno
ti koji stoje na vrhu stepenica
znaju
oni sve znaju

drugo smo mi
čistači trgova
zatočnici bolje budućnosti
kojima se oni sa vrha stepenica
pokazuju retko
uvek s prstom na usnama

mi smo strpljivi
naše žene krpe nedeljnu košulju
razgovaramo o sledovanjima hrane
o fudbalu o ceni cipela
a subotom zabacujemo glavu unatrag
i pijemo

nismo od onih
što stežu pesnice
zveckaju lancima
govore i pitaju
nagovaraju na pobunu
grozničavi
stalno govore i pitaju

ovo je njihova bajka –
bacićemo se na stepenice
i osvojiti ih na juriš
kotrljaće se niz stepenice
glave onih što su stajali na vrhu
i najzad ćemo ugledati
što se vidi s tih visina
nekakva budućnost
nekakva praznina

ne želimo prizor
glava što se kotrljaju
znamo kako lako glave ponovo rastu
i da na vrhu uvek ostaju
jedan ili trojica
a dole se sve crni od metli i lopata

ponekad sanjamo
kako će oni s vrha stepenica
sići dole
to znači do nas
dok mi nad novinama žvaćemo hleb
i kako će kazati

– a sad porazgovarajmo
kao čovek s čovekom
nije istina ono što stoji na plakatima
istinu nosimo u stisnutim ustima
okrutna je i previše teška
pa je nosimo sami
nismo srećni
rado bismo ostali
tu s vama

to su naravno snovi
mogu da se ispune
ili ne ispune
pa ćemo i dalje
obrađivati
naš kvadrat zemlje
naš kvadrat kamenja

lake glave
s cigaretom za uhom
i bez kapi nade u srcu

(1956)

Preveo: Petar Vujičić

Svjetlost, Sarajevo, 1988

cistac

 
2 коментара

Објављено од стране на децембар 27, 2015 in Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , , , ,

Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO PRIPOVEDA O ISKUŠAVANJU SPINOZE

Baruh Spinoza iz Amsterdama

poželeo je da dohvati Boga

bruseći na tavanu

sočiva

iznenada je probio zavesu

i našao se licem u lice sa njim

dugo je govorio

(dok je govorio

širili su se njegov duh

i njegova duša)

postavljao je pitanja

o čovekovoj prirodi

– Bog je rasejano trljao bradu

– pitao za prauzrok

– Bog je gledao u beskraj

– pitao za krajnji uzrok

– Bog je kršio prste

i kašljucao

kad Spinoza ućuta

Bog reče

– Baruh lepo sloviš

volim tvoj geometrijski latinski

jasnu sintaksu

i simetriju zaključaka

međutim porazgovarajmo

o Istinski Velikim

Stvarima

– pogledaj svoje ruke

izranjavljene i drhtave

– upropašćuješ vid

u mraku

– loše se hraniš

bedno odevaš

– kupi novu kuću

oprosti venecijanskim ogledalima

što ponavljaju površinu

– oprosti cveću u kosi

– pesmi pijanaca

– brini o prihodima

kao tvoj kolega Dekart

– budi lukav

kao Erazmo

– posveti traktat

Luju XIV

i tako ga neće pročitati

– stišavaj

racionalno bes

zbog njega će pasti prestoli

i potamneće zvezde

– pomisli

na ženu

koja će ti roditi dete

– vidiš Baruh

govorimo o Velikim Stvarima

– želim da me vole

neuki i naprasiti

jer su jedini

koji me istinski žele

sada zavesa pada

Spinoza ostaje sam

ne vidi zlatni oblak

ni svetlost na visinama

vidi tamu

čuje škripu stepenica

silazeće korake

Zbignjev Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Preveli: Biserka Rajčić i Petar Vujičić

spinoza
 
2 коментара

Објављено од стране на децембар 27, 2015 in Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , , , ,

Zbignjev Herbert GOSPODIN KOGITO O VRLINI

1.
Nije čudno
što nije miljenica
pravih muškaraca

generala
atleta vladalaca
despota

vekovima ide za njima
ta plačljiva usedelica
s užasnim šeširom Vojske spasa
i opominje

izvlači iz ostave
Sokratov portret
krstić načinjen od hleba
stare reči

– a unaokolo huči divan život
rumen poput klanice ujutro

gotovo da se može pohraniti
u srebrnu kutiju
nevinih uspomena

sve je manja
kao dlaka u grlu
kao brujanje u uhu

2.
o Bože
da je bar malo mlađa
malo lepša

da je u duhu vremena
da se njiše kukovima
u taktu moderne muzike

možda bi je tada zavoleli
pravi muškarci
generali atlete vladari despoti

da povede računa o sebi
da izgleda ljudski
kao Liz Tejlor
ili Boginja Pobede

ali ona bazdi
na naftalin
šnira usta
ponavlja veliko – Ne

nesnosno je uporna
smešna kao strašilo
kao san anarhiste
kao žitija svetaca

Z. Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008

Cuno Amiet

Cuno Amiet

 
3 коментара

Објављено од стране на децембар 25, 2015 in Збигњев Херберт

 

Ознаке: , , , , ,

Zbignjev Herbert IZVEŠTAJ IZ OPSEDNUTOG GRADA

Previše star da bih nosio oružje i borio se kao
drugi —
određena mi je po milosti poslednja uloga
hroničara
zapisujem — ne zna se za koga — istoriju opsade
treba da budem tačan ali ne znam kad je počela
najezda
pre dvesta godina u decembru možda juče u osvit
svi ovde boluju od gubitka osećanja vremena
ostalo nam je samo mesto vezanost za mesto
još držimo ruševine hramova priviđenja
vrtova i kuća
ako izgubimo ruševine neće preostati ništa
pišem onako kako mogu u ritmu beskrajnih
sedmica
ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica
postao je pacov
utorak: gradonačelnika ubili neznani izazivači
sreda: pregovori o primirju neprijatelj internirao
poslanike
ne znamo njihova mesta boravka to znači mesta
pogubljenja
četvrtak: posle burnog sastanka odbačen većinom
glasova
predlog trgovaca začinima za bezuslovnu
kapitulaciju
petak: početak kuge
subota: izvršio samoubistvo
N. N. nesalomljivi branitelj
nedelja: nema vode
odbili smo
napad na istočnu kapiju zvanu Kapija Saveza
znam monotono je sve to nikog neće moći da
uzbudi
izbegavam komentare osećanja držim na uzdi
pišem o činjenicama
kažu da samo njih cene na stranim tržištima .
ali sa izvesnim ponosom želim da javim svetu
da smo zahvaljujući ratu odgajili novu vrstu dece
naša deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi hlebu i kosti
baš kao psi i mačke
uveče volim da lutam po krajnjim delovima Grada
duž granice naše nesigurne slobode
gledam odozgo na bezbrojnu vojsku na njene vatre
slušam hučno bubnjanje i varvarsku vrisku
zaista je neshvatljivo što se Grad još brani
opsada traje dugo
neprijatelji moraju da se
smenjuju
ništa ih ne vezuje sem želje da nas unište
Goti Tatari Švedi odredi Carevi pukovi
Preobraženja Gospodnjeg
ko bi ih pobrojao
boje zastava menjaju se kao šuma na vidiku
od nežne ptičje žute boje u proleće preko zelene
i crvene do zimske sasvim crne
tako uveče oslobođen od činjenica mogu da
razmislim
o stvarima davnim dalekim
na primer o našim
saveznicima preko mora znam iskreno s nama
saosećaju
šalju brašno vreće ohrabrenja mast i dobre savete
čak i ne znaju da su nas izdali njihovi očevi
bili su naši saveznici u doba prve Apokalipse
sinovi nisu krivi
zaslužuju zahvalnost pa smo i
zahvalni
nisu preživeli opsadu dugu kao večnost
oni koje je progutala nesreća uvek su usamljeni
branioci Dalaj-Lame Kurdi afganistanski gorštaci
sada kad pišem ove reći pristalice smirenja
stekle su izvesnu prevagu nad strankom
nepokolebljivih
obično kolebanje raspoloženja
sudbina se još koleba
groblja rastu
smanjuje se broj branilaca
ali odbrana traje i trajaće do kraja
i ako Grad padne a preostane jedan
on će nositi Grad u sebi putevima izgnanstva
on će biti Grad
gledamo u lice gladi u lice vatre u lice smrti
najgore je od svih — lice izdaje
i samo su naši snovi ostali neponiženi

1982

Robert and Shana ParkeHarrison

Robert and Shana ParkeHarrison

 
Оставите коментар

Објављено од стране на април 13, 2015 in Збигњев Херберт

 

Ознаке: , ,