RSS

Архиве категорија: Искандер

Фазил Искандер ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ

***

Ко види на небу анђеле, не види на небу птице.

***

Мрав не може сам себе да опише. Потребан је поглед одозго.

***

Веруј у разум у разумним границама!

***

Ако је Васељена настала као резултат Великог Праска, како учи савремена наука, ко је био васељенски терориста који је организовао прву експлозију?

***

Најграндиознији мит је створио Маркс, мит о спасењу човечанства уз помоћ радничке класе. Разуме се, и сам Маркс је у њега веровао, као што су поверовали и многи људи. Вероватно су и митови, настали хиљадама година раније, људима изгледали исто тако истинити . Њихова вера у оностране силе, вероватно је била слична нашој вери у науку.

***

Идеал је немогућ. Али могући су правилни кораци ка идеалу. Корак ка идеалу и јесте идеал.

***

Грубост је необрађена искреност.

***

Чак и најморалнији људи, играјући карте, шах и друге хазардне игре, не примећују да те игре захтевају лукавост, подмуклост, вероломне комбинације. Кажу – па то је игра. Али, други могу рећи – и живот је игра.

***

Из живота и књига памтимо одговоре мудраца само на она питања која смо сами себи већ поставили.

***

Ја нисам толико храбар да би бих био простодушан – рекао је он. Простодушност је тренутно, без размишљања, природно прихватање Божијег света. Простодушан човек може бити храбар, малодушан, паметан или глуп, али прихватање света јаче је од тих особина.

***

Огромна усредсређеност на вољу искључује све сувишно, па и доброту.

***

Човек који је пао може се може подићи из понора ако се у његовој души сачувала макар једна светиња – мајка, вољена жена, деца; па чак и сећање на неки племенит и несебичан поступак који је давно учинио. Мртав човек – потпуни заборав свих светиња.

***

Постоје два типа људи – једни се више од свега на свету боје да не упрљају одећу, у најширем смислу; други – више од свега се плаше да не упрљају душу. И никада се не дешава да се човек истовремено плаши да запрља и одећу и душу.

***

Све животиње имају лак сан. Неповерење према свету. Може ли се тиме објаснити и лак сан неких људи?

***

Ето он ми не дозвољава да слажем – неочекивано говори човек, показујући главом ка теби, и управо због тога ти му дозвољаваш да слаже.

***

Сваки човек има сопствене границе психичког слуха, психичке предиспозиције. Циљ образовања и васпитање је да га доведе до тих граница. Све што је ван њих, схвата се, усваја, у најбољем случају формално. Ето због чега понекад срећемо образоване идиоте.

***

Многи писци ни сами не схватају да је први чин стварања – њихов живот, као накупљање етичке енергије за други стваралачки чин.

***

Највеће достигнуће литературе – смејати се свом јунаку и истовремено га волети.

***

Што је необичнији догађај који се у причи описује, обичнијим детаљима га треба окружити.

***

У литератури тиха метафора неслободе увек је дуговечнија од крика о ропству.

***

У нашој литератури на једног сумњивог Моцарта долази десет несумњивих Салијерија.

***

Тај песник се разуме у стихове као пингвин у Библију.

***

Потребно је да имамо личност да никоме не би завидели. Осећање личности је осећање унутрашње целовитости, које не тражи никакву допуну.

***

Губитак апетита за животом доводи до повећавања апетита за алкохолом. Треба се борити не са алкохолом, већ обновити апетит за животом.

***

Лењ човек може бити добар човек, али лења душа је злобна.

***

Лакше је борити се са светском глупошћу него са једним глупаном.

***

– Шта те највише мучи? – питао сам једно дрво које је расло на голом брду. – Жалим за дрвећем – одговорило је оно. – Шта те највише мучи? – питао сам дрво у шуми. – Око мене је дрвеће – одговорило је оно – и ноћу, и дању око мене је дрвеће, не могу од њих нигде да се склоним.

***

У споровима између људи, самим тим и у судским споровима, током совјетске власти, по правилу је побеђивао онај који је био ближи партији. Сада побеђује онај који има више пара. При томе, за време совјетске власти, ако би судија схватио да учињено дело ни на који начин није повезано са ауторитетом партије, могао је праведно да пресуди.

***

Злоба је надахнуће од ђавола. У злоби осећамо необичан прилив снаге која нас тера у искушење да делујемо и победимо. Основа хамлетизма је одсуство злобе, а не обузетост мислима, као што многи мисле. Сама обузетост мислима последица је одсуства злобе.

***

Комична сличност Маркса и Ничеа. По Марксу, пролетаријат је надкласа, њој припада будућност, али она се може остварити само у условима интернационализма. По Ничеу, будућност припада надчовеку. Али надчовек се може појавити само у условим мешања раса, то јест у условима биолошког интернационализма.

***

Марксизам – манија логизације.

***

Чак и када су Немци стајали пред Москвом, наши људи су се Стаљина више плашили него Хитлера. Сваки народ, после тако убедљивих Хитлерових победа у два-три месеца, упао би у панику и анархију, али наш народ се толико бојао Стаљина, да практично није себи дозволио анархију и ми смо победили. То не искључује хероизам народа, већ га суштински допуњује. ***

Ропска традиција. Код нас духовну снагу често схватају истовремено и као полицијску силу. И љуте се што духовна сила не примењује полицијске мере.

***

Светост је апсоутно поверење у људе. Разобличавајући преваре, ми, не слутећи то, подсвесно служимо светости, олакшавајући јој живот.

***

Врло често интелигентни људи не размеју савесне. Инстурмент савести суптилније је грађе од инструмента ума.

***

Да би схватили песника треба се заљубити у његово стваралаштво. Онда се можеш охладити, али то што си сазнао заљубивши се, увек ће остати са тобом.

***

Снажне личности никада никоме себе не намећу. Наметљивост је знак одсуства личности.

***

Постоји Добро и постоји Зло. Карика која их повезује је – моћ.

***

Ништа тако добро не разголићује истинско стање човековог ума као покушај да дефинише односе међусобно удаљених ствари. И ту се изненада открије маскирана будала или неочекивана паметница.

***

Мудар човек одмах види много глупости свуда и због тога спушта руке одустајући од борбе са глупошћу. Остаје му подсмех. Ограничен човек види једну глупост и борбено улази у рат са њом, мислећи да ће, победивши ту глупост, завршити са глупошћу света. Отуда патос борбе. ***

Песимизам је бољи од унинија. Песимизам – чежња за другим полом, полом добра; према томе он признаје његово постојање. Униније, међутим, уопште не види никакве полове.

***

У детињству, било је пријатно приљубити се уз дрво, наслонити се, обгрлити га и посебно попети се на њега. Задовољство од верања по гранама, сећам се, превазилазило је циљ – доћи до плодова. Мислим, у детињству наша психичка оранизација је много финија. То је било несвесно лечење, хармонизација душе.

***

Знаменита мисао Достојевског да ако се Христос и истина не поклапају* онда ће он остати с Христом, а не са истином. Полемичарски неспоразум – јер за верујућег Христос и јесте истина и никаквог раздвајања не може бити, може се просто отпасти од вере.

* (Ф.М. Достојевски: „Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема њему слична, него и да не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа“ )

***

Он је рекао: – Шетајући по Јерусалиму, срео сам крхку девојку-војника са аутоматом. Пожелео сам да је нежно разоружам.

***

Толико је презирао људе да их никада није лагао.

***

Многи Американци воле да седе подигавши ноге на сто. То може бити знак победе динамичности над размишљањем, на месту размишљања – столом.

***

Понекад те узнемири када очигледно глуп човек изненада оствари сложену превару. Вероватно је ствар у следећем. Моралан човек уопште не учествује у аморалним играма, док човек без савести увек у њима игра. Његов, у општељудском смислу слаб ум, у аморалним комбинацијама достиже одређено савршенство.

***

– Ваша последња жеља пре него што уђете у тигров кавез? – Добро га нахраните.

Фазил Искандер – Из бележнице

Превод: Александар Мирковић

polje 1

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15 августа, 2016 инч Искандер

 

Ознаке: , ,

Fazil Iskander – SVE ŽIVO ČEKA DA GA DOBROTA OPLEMENI…

U predstavama ogromnog broja ljudi um je mnogo privlačniji od dobrote. Tokom života čovečanstva propaganda uma bila je znatno delotvornija od propagande dobrote. Mi posedujemo ogroman spisak izuzetnih umova u istoriji čovečanstva, ali spisak ljudi izuzetne dobrote nemamo. Ljudi su se lako saglasili da je um korisniji od dobrote. Fazil Iskander – Iz beležnice Evo šta mi se desilo u detinjstvu. U našem dvorištu rastao je mlad dud, no bio je divalj i neplodan. Jednog dana otac mu je prišao noseći u ruci dve grančice pitomog, plodonosnog duda. Preda mnom je izvukao finski nož, rasekao na dva mesta stablo i u njih stavio grančice. – Sada ćete jesti dudinje, rekao je. Meni je to izgledalo kao fantazija. Kako sam se samo radovao i čudio kada se te godine, divlji dud, prekrio prekrio plodovima. A sada mislim: šta bi bilo kada bi na pitomi dud nakalemili divlji? Da li bi prestao da rađa? Iako se u to nimalo ne razumem, a nemam koga ni da pitam, zbog nečega sam čvrsto uveren da oplemenjeni dud ne bi prestao da daje plodove, to jest odbacio bi takav pelcer. Ako sam u pravu, onda sve živo u sebi nosi klicu spremnosti za „cvetajuću složenost“**. Tako je, mislim, ustrojena priroda, čak i čovek. Kakav veličanstven izvor optimizma! Sve živo očekuje pelcer oplemenjenog duda, drugačije govoreći, pelcer Dobra. Neplodnost je divlje stanje koje u sebi, ipak, nosi zametak spremnosti da primi plodonosni pelcer. Znači, u svim životnim teškoćama, sve živo, svagda očekuje oplemenjujući pelcer. Sve živo zna o naporima Dobra i sa strpljivom nestrpljivošću ih očekuje.

Fazil Iskander – Iz beležnice

Preveo: Aleksandar Mirković

**Konstantin Leontjev (1831-1891) – teorija o fazama razvoja civilizacije. Civilizacija počinje prvobitnom jednostavnošću (mladost), zatim nastupa cvetajuća složenost (zrelo doba) i kraj civilizacije, kada gubi svoju unutrašnju strukturu u fazi stapajućeg uprošćavanja.

kupine

 
3 коментара

Објављено од стране на 3 маја, 2016 инч Искандер