Стојиш ли и ти сад и тугујеш у јесен
Пред окном које магла роси?
Пролазиш ли и и ти сад напуштен парком
И пушташ да те ветар као суви лист носи…
Седиш ли и ти док лампа дуго гори
Пишеш дуга писма и бацаш их у кош
Ослушкујеш ли као ја напољу кад неко говори
И да позваће те неко надаш ли се још
Нема ни гласа. Са прозора само капље киша.
Што се мене тиче: тако сама сам.
Корњача коју чувам најрадије бих била
И утонула у дубок зимски сан.
Превод: Јелена Радовановић