Ева Липска БРБЉИВОСТ СВЕТА

У великој брбљивости света

Једва да сам шапат убачен

У акустички fortissimo.

 

Градићи градови земље

Почињу да праве буку

Када се приближујем њиховим границама.

 

Косилица за траву

Примадона оперете

Нашег дворишта

Коси јутарњу тишину

Фушерским либретом.

 

Наоколо гласна осредњост.

Повишени гласови.

Урлајући мотори стадиона.

Политичка дрека.

 

Чак се секунда љубави

Диже до крика.

 

И биће још гласније.

И гласније. И гласније.

 

Док мртва тишина не удари

Свој узвишени тон.

 

Историја као и увек

Придаће томе публицитет

Да би заглушила нечије

Дозивање у помоћ.

 

Превод: Бисерка Рајчић

Из збирке Негде другде, Просвета, Београд, 2006

 

 

Ева Липска НЕГДЕ ДРУГДЕ

Хтео бих да живим Негде Другде.

У ручно везеним градићима.

 

Да се срећeм с онима

 који не долазе на свет.

 

Били бисмо коначно срећни усамљеници.

Не би нас чекала ниједна лука.

 

Ниједан долазак. Ниједан одлазак.

Пролазност у музеју.

 

Ниједан рат не би се био због нас.

Ниједно човечанство. Ниједна војска. Ниједно оружје.

 

Смрт у припитом стању. Било би весело.

У библиотеци вишетомно време.

 

Љубав. Непостојеће поглавље.

Шапатом би нам листала странице у срцима.

 

Ева Липска КОЛАЧ СА ШЉИВАМА

Са твог лица скидам

мрвицу сипкавог теста са шљивама.

Мајушно словце нежности.

Далеко од сваке помисли

одлажем га на стари порцелан странице.

Нека се заувек запише.

Не зна се када је

промаја одунула све.

Неко је отворио прозор. Неко је отворио врата.

После много година још увек

обилазим посластичарнице.

Жалим што ми се само привиђаш.

Чак се ни ноћ не домишља

 када смо заједно.

Негде другде, Поезија, Просвета, 2006.

 

Gustave Caillebote

 

Ева Липска ОДАНДЕ

 

Знамо да је од оне торте

већ десет. Двадесет година. Отприлике. Отприлике.

Дрхти рука која дохвата кашичицу.

Сенице само то чекају.

 

Погледај ми у очи. Да ли је вредело?

Смејемо се празнини.

Последња патрола предаха

наговара нас на љубав.

 

Гласник Оданде је већ стигао

Али неће да жури.

Нешто ће још појести. Прошетаће по граду.

Посетиће изложбу птица и надреалиста.

Договориће се с гробљем за каснији термин.

 

После ће га можда увући

Рђајућа ноћ. Наркотична љубавница.

Вотка која тече у потоцима.

Једноставно наш живот.

 

За оне Оданде смрт је безбрижост.

У случајној улици

неслучајни случај.

 

Да ли тако треба да буде? Да ли је то судбина?

Смејемо се празнини

одлажући за касније

све последње тренутке.

 

Просвета, Београд, 2005.

 

Винсент ван Гог

 

Ева Липска СЕЋАЊЕ

Пена маслачака. Поново нана.
Стално се иза мене заплиће о стихове.
Сидолом брише речи. Месингане браве.

Пази на степенице, стави топао шал.

У огледалу пустош у сивом капуту.
С рукавима излизаним на лактовима.
Двојник твоје љубави наслоњен је на капију.

Како да ти објасним отиске
прстију на устима.
Кад све није речено.

И због чега би
уосталом нема више ни тог језика.
Ни нас. Ни звезде
која је дежурала.

Превела: Бисерка Рајчић

Негде другде, Просвета, Београд, 2006

Marcel Rieder