RSS

Архиве категорија: ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

Николина Дикић ЗАБОРАВ

2. награда на 13. поетском литерарном конкурсу „Мика Антић“

 

У плесу неизречених речи

Истина очију одлази

На пут ноћне славе

 

Док је у мислима била вечна

Поноћна љубав

Звездама исањаног неба

 

Сада бледи

Слутњом заборава

Над светлошћу новог дана

 

https://poetski-konkurs-mika-anti.webnode.com/news/finalisti-13-poetskog-konkursa-mika-anti%D1%9B/

 

nina

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на април 10, 2018 in ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Ознаке: , ,

Хелена Будимир ЈА МОГУ ДА БУДЕМ ЉУБАВ

1. НАГРАДА НА ПОЕТСКОМ ЛИТЕРАРНОМ КОНКУРСУ „МИКА АНТИЋ“

 

Кад бих била ваздух, могао би да ме удахнеш.

Струјала бих ти кроз тело. И кроз срце.

Знала бих шта осећаш.

Онда би ме издахнуо.

Не, ипак не бих могла да будем ваздух.

 

Када бих постала киша, волео би ме.

Падала бих по теби и упијала се у твоје кошуље.

У твоју косу.

Постала бих део твог мириса.

Али, када би ушао у топлу собу

Скинуо би кошуљу са себе.

Не, ипак не бих могла да будем киша.

 

Знам! Могла бих да будем љубав.

Да те целог испуним собом.

Од нокта до врха длаке на коси.

Да будем све што волиш.

 

Да, бићу ти љубав.

Само бих у њу могла да се претворим

И да таква уз тебе будем у сваком јутру

И у сваком твом сну.

 

https://poetski-konkurs-mika-anti.webnode.com/news/finalisti-13-poetskog-konkursa-mika-anti%D1%9B/

 

helena

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на април 10, 2018 in ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Ознаке: , ,

Николина Дикић ИСТИНА

У одсјају једног трена обаспу нас звезде

Схватамо да је љубав глас срца

Да  душа не расте кроз туђе ране

 

Проналазимо истину  живота

Кад у очекивању  не леже

Одрази искварене злобе

 

Урањамо у слободу постојања

Са мишљу да смо почаствовани

Да живот следимо на периферији свемира

 

 

Николина Дикић 1-6, ученица Карловачке гимназије

 

истина

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 30, 2018 in Дикић, ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Ознаке:

САВРЕМЕНА ПОРОДИЦА И ЊЕНИ ИЗАЗОВИ (Из радова за Светосавски конкурс ученика првог разреда Карловачке гимназије)

***

Оно што ја мислим, јесте да не постоји савремене и некaдашње породице, већ само – породице. Њих чине људи који се неизмерно воле и који пролазе кроз све заједно, било то добро или лоше.

Ања

***

У данашњим породицама оптерећеним новчаним проблемима, голи живот је на првом месту. Због зараде којом треба да плате рачуне и прехране своју децу, родитељи много времена проводе радећи, понекад и по два посла. То доводи до све слабијег виђања, до удаљавања родитеља и деце, али и читавих фамилија. Иако живе у истим становима, чланови породице постају појединци који воде усамљене животе под истим кровом. Као што нема ко да се брине о деци, нема ко да се брине ни о старима. Родитељи понекад постају растрзани између бриге о својој деци, својим немоћним родитељима, а о себи и свом здрављу престају и да размишљају. Због исцрпљености и незадовољства таквим животом деца, али и родитељи „скрећу са пута“ и тада се у породици појављују свађе, разводи, прељуба, болести зависности, породично насиље…

Модерна породица живи у суровом друштву. Када погледам око себе, чини ми се да је већина породица несрећна и болесна, да се распадају. И поред грозних услова у којима живимо породица може да опстане када у њој постоји велика љубав. Ако чланови породице поштују једни друге и разумеју се они ће све препреке пребродити заједно. Без обзира колике невоље биле, када затвориш врата свог дома у њему ћеш се осећати сигурно.

Ђорђе

porodica 2

***

Неке данашње породице имају толико озбиљних проблема да су на ивици да се сруше ко домино плочице. Нажалост, таква су времена дошла и породица не сме да одустане да се бори против својих проблема.

Циљ породице је да су сви на окупу и да се сваки члан породице осећа пријатно у окружењу са својим најмилијима. Никад не треба одустати од породице, иако можемо живети без њих, живот је лепши када си члан неке породице.

Кристина

***

           Оно што ме данас највише брине код мојих другара јесте недостатак повезаности и блискости са њиховим родитељима. Ретки су они који још увек имају, како моја мама каже: „породични састанак“, где заправо са својим најближима причају  о стварима које им се дешавају и о свему што се мења. Не разумем родитеље који равнодушно реагују на приче и важне догађаје њихове деце, мислим да је то прилично хладно. Зар не треба да деле и пролазе заједно кроз најлепше тренутке њиховог одрастања? Односи су данас превише затворени и неискрени. Телефони су заменили припремање колача са мамом и баком, играње друштвених игара са татом или дедом… Браћа и сестре знају само за свађе. Зар вам се не чини да се, нажалост, све мање времена проводи заједно за трпезаријским столом током оброка? Често ми је драже да останем једно вече код куће гледајући филм са породицом него да изађем са друштвом, јер за мене и та ситница чак представља повезаност. Све те мале ставке су као пузле у нашем животу јер никада не знамо када ћемо поново проводити то мало времена са њима.

            Све чешће чујем за насиље у породици због чега ми је заиста жао. Волела бих да људи шире љубав а не бес. То што неко држи у себи бол и муку никада не сме да буде разлог да подигне руку на жену или рођено дете. Не постоји оправдање за такво понашање. Увек размишљам о осећањима тих повређиваних људи и шта бих ја радила да сам у таквој ситуацији. Међутим, као дете,  верујем да се све увек може решити разговорима и разменом мишљења.

           Као што сам већ рекла, поверење је највеће благо и не гради се годинама без разлога. Некад смо у стању да га нарушимо због утицаја друштва, не размишљајући о томе шта се дешава када се вратимо и закорачимо на праг куће. Искрено, никада нисам могла мирно да спавам знајући да сам слагала. Али оно што чини праву породицу јесте да изађем пред њих и јасно кажем када сам направила глупост,колико год тешко било.

            Породица за мене представља нешто најважније и највредније на овом свету јер као нека занимљива књига, сваким даном ређа свакаква изненађења које је најзанимљивије проживљавати са таквим особама. Тренутно не могу да замислим живот без њих али сам свесна да ћу једног дана морати да се одвојим и исто тако оснујем своју. Трудићу се да наставим да негујем заједништво које чини породицу и да, данас – сутра на своју децу пренесем своја искуства.

Исидора

porodica 3

***

Ниједна породица не жуди за савршенством,нити га достиже јер је појам савршене породице нестваран и погрешан. Права породица је она која се кроз све невоље и изазове не мења и кроз све то изађе још јача.

Дуња

***

Као биљка што се негује да би порасла и ојачала, тако и породица треба да се негује, чува и воли како би опстала у једну чврсту тврђаву слоге и мира која се не може срушити.

Марина

***

 Данас најчешћи изазов породице јесте преживети развод брака. Некада, док је још развод био срамотан поступак завршетка живота неког брака, иако неидеални они су опстајали, али данас људи ступају у брак са мишљу „увек могу да се разведем ако ми не буде одговарало“. То доводи до још већег броја деце разведених родитеља који се повуку у себе и постану једноставно психички нестабилни, јер им је не замислив живот без оба родитеља у кући. Полако дете почиње да губи самог себе у алкохолу, цигаретама и дроги, али постоје и они који виде корист у томе. Користе родитеље тако што их доводи до те ситуације да се такмиче ко ће да испадне бољи родитељ. Тим поступком родитељи само још више покопавају своје дете.

Можда, само треба да одустанемо од потребе да будемо савршени и барем на један секунд будемо оно што јесмо.

Алекса

porodica 4

***

Уколико ћерка гледа то како се њен отац опходи према њеној мајци, у њеној глави се ствара барикада у којој она ствара слику где су сви мушкарци исти као и њен отац. То доводи да се она никада не веже за неку особу са којом би могла да оснује породицу и на крају остане сама читав живот, због траума из детињства. Свакако је јасно да породично насиље разара личности чланова и да уништава начин њиховог размишљања. Из разлога што деца не виде излаз из проблема, окрећу се улици и проблематичним друштвима. Онда се родитељи питају како је то могуће и криве своје дете за грешке које потичу од њих, да су они обраћали мало више пажње на њих не би они тражили пажњу на другим местима.Све то доводи до уништења односа између деце и родитеља, што утиче на будућност обе стране.Развод је следећи корак који је релативно мач са две оштрице. Колико представља удаљавање од проблема којима смо били окружени, толико доводи до шока који се ствара променом околине и начина живљења. Осећај да им је један родитељ на неки начин ускраћен често је главни узрок депресије која се јавља код данашње деце.

Проблеми који муче данашње породице су све чешћи, наравно друштво које нас окружује узима велики удео у настанку проблема. Јасно је да се то неће променити све док се не рашири свест о томе каква је заиста ситуација.

Тамара

***

Љубав, другарство, брижљивост морају бити узајамни међу брачним паровима,  иначе брак вероватно пропада.  Настало разочарење доводи  до  развода.  Поред бракова који се завршавају разводом,  постоје многи бракови у којима родитељи остају заједно,  али су емоционално отуђени један  од  другог.

Драгана

porodica 5

***

Не знам да ли сте приметили, али данас је све мање паметних и угледних Срба и других људи, а све више вуцибатина које преко сналажљивости и тетке из Немачке долазе до успеха. Савремено време је изгубило на квалитету и деци је данас све на дохват руке. Људи су све мање окренути Богу, разводе се, свађају и нападају своје најближе због толико глупих ствари уместо да се држе чврсто, воле и подржавају. Новац и имовина су данас растуриле многе сложне фамилије, а то се све догађа због тога што су толико глупи да не могу да схвате да је љубав оно најважније у породици и животу.
Благо оним породицама које су и поред ових ставки остале сложне и пуне љубави.

„Породица је веза са прошлошћу и мост ка будућности“ Алекс Хејли

Никола

***

Постоје још многи изазови у савременој породици, али мислим да је најгори мањак комуникације и пажње. Сви су преоптерећени послом и зарадом, па лако забораве на све око себе. Труде се да издржавају породицу како би имали све што је потребно за нормалан живот, преоптерећују се, а не схватају да тиме запостављају једни друге. Сви ми желимо да дођемо кући и да нас дочека загрљај наших најближих, по која утешна реч или једно како си. Зато треба да отворимо очи и посветимо се једни другима.

     Сви изазови се могу прећи, ако љубав покреће жељу. Можда породица више није иста као што је некада била, али на крају дана схватимо да је она једино што је битно у животу. Каква год да је, треба да је негујемо.

Дејана

porodica 6

***

Додуше, нису деца једина која имају улогу у свом погледу на свет, јер родитељи су они који им држе лупу. Родитељи више не посвећују пажњу и време својој деци и не откривају им чари овог света, већ их окупирају материјалним стварима. Својом непосвећеношћу губе важне и необновљиве тренутке у животима њихове деце и губе шансу да им покажу ствари које сами не могу да виде.

Људски живот је превише кратак да бисмо га провели бринући се пролазним, материјалним стварима. Те ствари нам не могу пружити љубав и утешити нас, али породица може.

Миа

***

Тешко је навићи се на одсуство једног од родитеља. У малом броју случајева дете одржи добар однос са оба родитеља, јер временом деца не примећују да се удаљавају од једног од њих само зато што није ту.

Андреа

porodica 7

***

Породица је институција. Темељ јој је поверење, стубови су љубав и подршка. Да би породица опстала, потребно је трудити се око ње и то константно. Немарност и лењост родитеља, отуђивање деце од осталих чланова породице, насиље у породици – све су то изазови и проблеми са којима се суреће савремена породица, а уколико се обе стране – родитељи и деца – не труде око ње, она неће опстати дуго.

Тамара

***

 Један цитат каже „Породица значи да нико не буде заборављен или остављен са стране.“, али зашто у данашње време то нико не поштује?

Јелена

porodica 8

***

   Не треба лако одустајати и повлачити се из заједница. Данас људи олако то чине јер имају врло низак проценат толеранције.

Анђелина

***

Овај савремени живот младим људима поставља многе замке и стална искушења. Борба је непрестана и дуготрајна, али ако двоје људи имају љубави и поштовања имаће мир и они и њихова деца као и сви око њих.

Марија

***

Када мама уђе у собу да би покушала да разговара са својим дететом о било чему, добија само одговоре који су такви да ће је саму отерати, одмах креће галама, терање из собе и причање детета колико она смара и како неће да га остави на миру и онда се дешава то да и родитељи престају да толико комуницирају са децом и полако почиње уништавање породице и  заокупљеност самим собом. То јако боли и уствари су и деца повређена али то не показују већ упадају у депресију, још више се затварају у себе, постају непробојни као камен и губе вољу за било чим. Наравно да није потпуно све црно у данашњим породицама и да се људи и деца радују и имају породице али једно је сигурно, ништа више није као што је било некада.

   Породица је највеће благо које је дато човеку и зато треба да да сву своју снагу како би је одржао живом.

Јелена

***

Дом је топло место где нас увек чекају отворена врата и тањир супе без обзира на то шта смо урадили. Неки то понекад забораве. Који год да је век породица треба да остане на окупу.

Наталија

***

Да би модерна времена омогућила срећу сваком човеку и породици на првом месту треба да буде љубав. Љубав у браку, љубав између родитеља и деце и између браће и сестара. У томе лежи смисао читавог живота. Породица мора да буде та која ће усадити љубав у срца младих људи која ће то касније пренети својој деци. То омогућава да будемо приснији једни с другима. Та љубав не сме да буде на речима него на делу.

Алекса

***

Китникес се хлади на кибиц фенстеру, супа је врућа, а свеж мирис тек испеченог хлеба се увлачи у просторију. Вечера је спремна. Домаћица поносно брише руке о крем кецељу док гледа постављен сто. Лице јој се озарило јер све изгледа раскошно као и увек док атмосферу потпламсава мисао на сложну породицу. […]

Да, породица више није оно што је била пре пар деценија. Али питање је да ли то значи да је породица као институција угрожена у модерном времену? Не. Уништена је само визија идеала који је био тако дуго зашивен у људску подсвест. Истина је да је породица наша основа, а основа мора да буде сачињена од љубави јер само тако човек добија потпору за одрастање и ако љубав не може да стане у калуп створен од стране друштва,онда једноставно сама мора да обликује свој.

Нина

porodica 9

***

Мислим да свако дете заслужује да има примерену породицу, која ће да му пружи љубав и топлину. Породица је била и остаће најважнија подршка за свако дете, јер сложна породица представља најбољу основу за здраво одрастање.

Клара

***

Породични живот у развоју сваког детета је основа за формирање будуће личности. У овом случају ни једна установа не може да се пореди са породицом, јер ништа не може да се пореди са љубављу родитеља и деце. У породици се негују обичаји и навике које је одржавају и чине је стабилнијом.

Заједничка славља и празници, рођендани, похвале, подржавање, казне, савети, забране, опомене, разумевање неки су од васпитних средстава које треба да примењује свака породица. Сви смо свесни да се савремена породица налази у кризи а да излаз из те кризе зависи од нас самих. Ако се више посветимо једни другима, бољој комуникацији а време посветимо нама најближима мислим да се ова криза може превазићи. Данас је модерно да кажеш да си презаузет послом и обавезама, да си у сталној гужви и да немаш времена, сем за друштвене мреже, онако да би био обавештен.

За крај један цитат : „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица је несрећна на свој начин.“

Неда

porodica 10

fotografije: Norman Rockwell

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јануар 23, 2018 in ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Ознаке: ,

Marko Rakonjac BOLNO BUDJENJE

 

Bio je problematičan dečak. Imao je dobre roditelje, ali je upao u loše društvo i zajedno sa novim prijateljima počeo je da „pravi“ kriminalne poduhvate. On je mislio da je glavni, da niko ništa ne sme o njemu da kaže. Ali, duboko u sebi, znao je da to nije za njega. Bio je problematičan dečak, ali i dobar dečak, pun ljubavi, koju nije naučio da pokazuje. Pokazivao je samo mržnju, a voleo je mnoge stvari. Najviše od svega, voleo je pse. Odgajivanje velikih rasa pasa mu je bio hobi, a imao je prelepog pit bula, Rafa, koji je ponašanjem neverovatno podsećao na gazdu.

Sve je palo u vodu kada je jednog aprilskog popodneva, na Štrandu, postavljen štand za prikupljanje pomoći za dečaka obolelog od raka. Taj dečak je mislio da je promena Rafovog ponašanja posledica promene vremena. Bio je u mogućnosti da odlučuje o tuđim životima, a sada muči muku oko sopstvenog.

Šta sad, Dalibore?

 

Priča je nagrađena na literarnom konkursu za najkraću priču, koji je organizovan u okviru manifestacija povodom 225 godina Karlovačke gimnazije.

 

ParkeHarrison, Robert

parkeharrison-robert.jp

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на мај 18, 2016 in ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА