Премало је времена, да би се играо камењем
И састављао приче. Дан је превише кратак,
и када оклеваш и плашљив си,
Време је крвник који те не воли. И
Даље оклеваш, и попут пса си
Кога је ударио ауто и сада опрезно прелази улицу;
Оклеваш, гризеш усне и онда
Увек стигнеш прекасно, као гост у туђини,
Увек као гост, који узима погрешан кључ
И седа за погрешан сто.
За све се треба изборити. Али, премало је времена.
Осећати, само осећати како се затвара круг,
И ниси заробљеник, већ се шеташ
По његовој кружници и видиш провалије и брда,
Видиш сва годишња доба која још увек припремају своја
Испитна питања: осећати, само осећати
И сачекати на лепршање птичијих крила
Као на велики аплауз намењен животу.
Превела: Ана Ристовић
ЧЕЛО НА СУНЦУ, Агора, Зрењанин, 2008.
препознавања 