Норман Макејг ПОСЛЕ

Изаберимо лепу реч, рецимо вече,

И попнимо се кроз њу у прошлост,

Или станимо на високо Ако, премеравајући

Ружичаста краљевства која смо изгубили.

 

Из сваког угла гмиже хиљаду

Досада говорећи: Поздрави нас. Ми смо живот.

Скрдимо сунце на заласку, помузимо га

У крчаг и испијмо до дна.

 

Или замрсимо у глог

 Свој суморни поглед као паучину

Да задрхти с цвркутом оног врапца

И запали се кад падне роса.

 

Или довуцимо даљину кући и

Вежимо је ланцем у углу собе

Да нас опчини својим дивљим урликом

И замоли за комадиће нашег сна.

 

Негде постоји решење. Можеш ли га наћи?

Можеш ли говорити непрестано

Љубав, док нас њено призивање не присили

Да заборавимо колико смо сами?

 

Извештај племену, Архипелаг, Београд, 2008.

Frederick Waugn

 

Норман Макејг ЈУТАРЊА ПЕСМА

Јутро, и нешто гребе

На врата моје свести.

 

Унутра

Корачаш ветровитим улицама, переш судове,

Седиш са зачуђујућим књигама у руци.

Хоћу да хвалим твоје покрете

Тако музикалне, тако штедљиве, и твоју мирноћу

Тако музикалну, тако дарежљиву.

Мада птице не певају, као да су

Птице певале у најслађем

Складу и твоја светлост

Пребира сурова и нежна обличја

Света. Хоћу да ти кажем

Како је немогуће

Не казивати ти како је немогуће

Казивати ти о јутрима

У које ти ово јутро претвараш.

 

Нешто је гребало

На вратима моје свести.

Пустио сам га унутра.

Теби га поклањам.

 

Извештај племену, Архипелаг, Београд, 2008.

Visborg Aagaard

 

Норман Макејг КРИЈУМЧАР

Гледајте га кад отвори
своје набрекле речи – правда,
братство, слобода, интернационализам, мир,
мир, мир. Навикните се
да не примећујете
његов искрен поглед, визе, печате
и потписе. Учините
својом дужношћу да распрострете њихову садржину
на јасну светлост.

Нико с таквим пртљагом
нема ништа за царињење.

Архипелаг, Београд, 2008

Pawel Kazynski

 

Норман Макејг ДАРОВИ

Дајем ти празнину,
дајем ти обиље.
Одмотај их пажљиво –
једно је ломно као друго –
и кад ми захвалиш,
претвараћу се да не видим сумњу у твом гласу
кад кажеш да си баш то хтела.

Стави их на сточић поред кревета.
кад се ујутро пробудиш,
већ ће ти ући кроз врата сна
у главу. Куд год одеш,
ићи ће с тобом и
и где год да си чудићеш се,
с осмехом, пуноћи
којој не можеш да додаш и празнини
коју можеш да испуниш.

Из збирке Извештај племену, Архипелаг, Београд, 2008

 

Норман Макејг ПИТАЊЕ МЕРЕ

Моје невоље и жалост
могу ти изгледати обични, пријатељу мој,
али ме чине Лилипутанцем
у свету Гуливера.

Покушавам да избегнем
њихова огромна стопала. Кад ме неки од њих
дигне
држим се за њега
да ме не одува
дивљи смрад његовог даха.

Док негде нешто
премеће свет у руци,
мерећи му тежину,
питајући се вреди ли га сачувати.

Архипелаг, Београд, 2008

 

Норман Макејг ГОДО

Осећам се бедно, глумећи
њихове несхватљиве улоге.
Не знају ли да чекају
оног који је већ ту?

Ту сам, у њиховој свести,
у њиховој кожи,
у светлости позорнице: још горе;
у њиховом несхватању.

Не могу чак да одем
и седнем у публику,
јер сам и тамо.

Ухваћен у клопку. Изгледа
нема шта да се ради
осим да се чека
да се нешто догоди.

Архипелаг, Београд, 2008

William Smith