„Чехов се (као и Мопасан) задовољавао скромним димензијама приповетке. А такав рад није захтевао од писца ону херојску истрајност, капање над делом годинама, а некад и деценијама. Према таквој врсти књижевног рада као да сам осећао некакав презир, не схватајући још тада да се снага генија може сабити у орахову љуску. Још ми није било јасно да приповетка својом јасношћу и језгровитошћу може обухватити срж и суштину живота и изазвати у нама највеће дивљење. И тако, наизглед ситно дело, може по својој снази надмашити највеће романе, до неба уздизане, велике романе који временом неизбежно бледе, неприметно прелазе у слатку досаду и тону у заборав.“
Томас Ман, О ЧЕХОВУ
Ознаке: Томас Ман, Чехов, приповетка
препознавања 