Милета Јакшић СТВАРИ КОЈЕ СУ ПРОШЛЕ

Ствари које су прошле, где су оне?

Скривено од нас у даљине сиве

Све што је било добро, лепо, мило –

Ствари које су прошле да л’ још живе?

 

Да ли нам прошлост даје знаке живота

Кад из давнине драга слика њена

Сине кадикад у дубокој ноћи,

У сну – у трагу наших успомена?

 

Можда у свету негде, непозната,

Изван живота има област нека,

Круг у ком траје оно што је било

С прошлошћу нашом која на нас чека?…

 

Ствари које су прошле, где су оне?

Ако су живе, ако их још има,

Видећемо их кад прођемо и ми,

Када будемо једном дошли к њима.

 

Каирос, Сремски Карловци, 2013.

 

Милета Јакшић – ПРИВИЂЕЊА

Ко мутан призрак гигантскога зида
Јесења магла видик ми заклања,
Поглед ми прекида:
Једва назирем сенке црна грања
Тамна обличја жбуња, голог прућа-
А где је село? Ни цркве, ни кућа!
Све грезне, тоне у магли, тишини.
Људи се крећу ко безгласне сени
У том поводњу – тако ми се чини
Да се у царству тајанственог дима
Ти људи само привиђају мени –
Да, они мени, а ја опет њима.

Здравко Мандић