I
Гомила мрак се, расте колач тмине.
О стакло срца груни, Света харфо,
уз блесак Духа с воде и висине,
у облик склопи безобличја царство!
По хаос пољу Квасац гони тесто
што букће, кипи, куља урнебесно.
Гомила мрак се, расте колач тмине.
А светлост где је ‒ пупи ли јој лоза?
Док вазу ваја творбена нервоза,
Светворац пламти ‒ кућо од ведрине! ‒
и Купу бруси, где ће да заблиста,
кад метеж клоне, Бели лабуд смисла.
Гомила мрак се, расте колач тмине.
Назнаке и разјашњења:
Понедељак – први дан Стварања света, у који је Бог створио светлост.
„У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први“ (Прва књига Мојсијева, I, 1‒5).
II
Тумара тмушом нагон боготворни,
кроз пустош листа тамине шумарке.
Тренуци то су несловни и словни.
Ништина шкрипи, крцкају јој шарке ‒
а гареж веје, угарци се дробе
док видик пуца с разломка деобе.
Тумара тмушом нагон боготворни
и дејством Духа тамну мрежу пара,
празнину пуни – именице ствара
да из њих груне један Глагол чворни,
пред чијом силом наука се леди,
а реч се смрзне, место да залебди.
Тумара тмушом нагон боготворни.
Назнаке и разјашњења:
Света харфа – хармонично брујање Богом створеног света.
Квасац – Творчево надахнуће при Стварању света.
Ваза, Купа – ознаке савршене Творчеве обликовне моћи у самом чину Стварања света.
Кућа од ведрине – Земља као идеално, вечно светло и срећно Божије устројство.
Бели лабуд смисла – савршена лепота Богом осмишљеног света.
III
Изнутра бео, љубичаст по рубу,
а с поноћ-јутра подне му се цери.
Белино, свиј се ланено, у трубу
да Први данак обожен трепери.
Под палим небом с црнилом у здели,
сиромах један чему да се бели?
Изнутра бео, љубичаст по рубу,
обеју боја он је затвореник,
и чувар њихов, њиних сенки зреник,
о чије класје креше зумбул-руду
да с лиске брега, куд су текле овце,
у видик сведе косце, жетеоце ‒
Изнутра бео, љубичаст по рубу.
Назнаке и разјашњења:
тмуша – тмина, помрчина.
боготворан – који се тиче Божије творачке моћи.
Глагол чворни – Божија реч у којој се садрже смисао и тајна постојања.

Joan Fullerton
Из књиге СЕДМИЦА, Лирски спев, Београд: Чигоја штампа, 2015.