RSS

Архиве категорија: Мирослав Мика Антић

Мирослав Антић НЕИМАРИ

Кад неко дете слаже коцке,
и прави најлепшу своју кулу,
па је погледа и намршти се,
и одједном је ногом сруши,
онда сви мисле да је то дете
размажено и заврнуто.
А дете не воли готове ствари,
не воли кад се нешто заврши.

Кад неко дете слаже коцке,
и прави најлепшу своју кулу,
па је погледа и насмеши се,
и просто процвета од поноса,
многи не знају да је то дете
површно,
глупо,
уображено,
јер, заљубљено у то што уме,
не види даље од свог носа.
Неко стрпљиво,
из почетка,
подиже нова утврђења.
Вечито нешто ново тражи,
у трагању му сва дивота.

А неко над кулом дрхти и стрепи,
и никад на њој ништа не мења,
и уверен у своје лажи,
сам себе мази
до краја живота.

Постоје једни неимари.
Постоје други неимари.

Постоји бескрајно задовољство
и радозналост од свега већа.

После: сабереш неке ствари.
После: одузмеш неке ствари.
После: говориш – ја сам срећан.

Изволи, изабери шта је то срећа.
И немој да ми закукаш некад
да ниси добро одабрао.
Сам си зидао своје куле.
Сам си унапред добро знао:
на ономе што се једном створи,
или кад вечито изнова ствараш,
не смеш да престанеш да се бориш.

kula

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 27, 2015 in Мирослав Мика Антић, Uncategorized

 

Ознаке: , , ,