…градови нашег детињства остају у нама заувек. Градови унутрашњи, сачињени од сећања и сна. […] Слике у њему не мењају се, не осипају, ниједан га ветар не може одувати. […] градови наше младости, похрањени у сећању као мушице у ћилибару, не старе, не умиру.
препознавања 