Амир Ор ПЛОЧА 16: УМЕТНОСТ

Ово је био осми дан стварања:
Облаци су упили жустре потезе четкице
Преко плавичасто-сиве површине неба.

Наше су се душе пробијале ка ватри
Као лепи инсекти
Али авион је шибао напред, уписујући своју линију.
Равнодушан према небеској катаклизми
Која се догађала далеко изнад.

У свануће пред абажурима облака
Уметник бића је замочио четкицу у благу светлост
И мирна јесен је тихо уцртана у врхове платана
Лагано их изједначујући с деловима кровова
Између водопада руског вина.

Ваздух је чист, без мисли:
Што се може видети – безимено је, набијено сновима.
Између закрпа лутајућих светова овај свет се
Лагано подиже
Ту и тамо, у мојим очима.

„Музеј времена“, Архипелаг, Београд, 2015

 

Амир Ор СЈАЈ

Речено му је да се бори
упркос свему
до последњег војника
и да држи под контролом пут ка граду.
Борио се читавог дана
док је непријатељ постао сасвим безличан
тешко радећи
на убијању
као да је голим рукама месио сунце.
Неколицина му се покорила
и некако су преживели –
а у свом болном срцу
био им је за то захвалан.
Tек касније
по повратку у град
као победник
слављен
кад му је на окићеном тргу
генерал уручио
медаљу за храброст
схватио је
како је у ствари све то била сумњива опасност
како је његова борба
била позориште
сцена за херојску драму
да би он послужио
као медаља
која сија на генераловим грудима.

Музеј времена, Архипелаг, Београд, 2015

Hengki Koentjoro