RSS

Архиве категорија: Паз

Октавио Паз РУКОПИС

Док перо хартијом пише

у било који самотни час,

ко ли га води?

Коме ли пише онај који пише мноме,

обали сазданој од усана и сна,

смиреном брегу, заливу,

рамену да се заборави свет засвагда?

 

Неко пише у мени, покреће ми руку,

одабира реч, зауставља се,

колеба се између плавог мора и зеленог брда.

Слеђеним жаром

проматра оно што пишем.

Њега све сажиже праведна ватра.

Али тај судија такође је жртва

и док ме осуђује, осуђује себе:

никоме не пише, никога не зове,

исписује себе самога, у себи се заборавља,

искупљује себе, и постаје ја.

 

Превод: Бранислав Прелевић

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979.

rukopis

Advertisements
 
1 коментар

Објављено од стране на новембар 27, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , , ,

Октавио Паз ПЕСНИК

  • Музика и хлеб, млеко и вино, љубав и сан: бесплатно. Велики смртоносни загрљај противника који се воле: свака рана је извор. Пријатељи добро оштре своје оружје, спремни за завршну распру, распру ка смрти за цео живот. Крстаре кроз ноћ спојени љубавници, звезде и телеса здружени. Човек је храна човекова. Знање се не разликује од снивања, снивање од чина. Поезија је запалила ватру свим песмама. Престаше речи, престаше слике. Укинуто растојање између имена и ствари, именовати значи стварати, а маштати – рађати.

  • Привремено, узимај штап, теориши, буди тачан. Плаћај своју цену и стичи своју плату. У слободним часовима паси до распукнућа: има големих брда часописа. Или се накриви сваке вечери на сто кафеа, са језиком натеченим од политике. Ћути и гестикулирај: све је исто. У неком граду већ су припремили твоју казну. Нема излаза који не води срамоти или стратишту: имаш снове сувише јасне, потребна ти је чврста филозофија.

Превод: Бранислав Прелевић

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979

paz-2

Geoffry Johnson

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 5, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , , , ,

Октавио Паз ДЕВОЈЧИЦА

Између вечери која траје

И ноћи која се хвата

Пребива поглед једне девојчице.

 

Одлаже свеску и писање,

Претворена у два укочена ока.

На зиду светлост престаје.

 

Гледа ли она свој крај ил’ почетак?

Ипак ће рећи да не види ништа.

А бескрај је прозрачан.

 

Наће ни знати да га гледаше.

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979

paz1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 4, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , ,