У овом металном добу варвара само систематски претеран култ наших способности да сањамо, да анализирамо и да привлачимо може спасити нашу индивидуалност да се не расточи у ништа или у идентичност са другима.
Оно што наши утисци имају од стварног, управо је оно по чему нису наши. Оно што је заједничко у утисцима, обликује стварност. Зато је наша личност у нашим утисцима само у њиховом лажном делу. Какву бих радост осетио да једнога дана видим пурпурно сунце. Како би то сунце било моје, само моје!
Фернандо Песоа, „Књига немира“, Конзор, Загреб
Ознаке: Књига немира, О утисцима, Фернандо Песоа
препознавања 