Борислав Радовић МЛЕКО И МЕД

Да нам је знати, теби и мени,

чија је оно кућа у шуми,

навраћали бисмо пред њен праг, трагајући

за дупљом где се скупља мед,

за вименом из којег се пушта млеко;

ноћивали бисмо у њој чело уз чело:

„близнаке језгре у коштици“.

Да нам је сести, теби и мени,

с вечера за сто у оној кући,

ослушкивали бисмо време како гребе

и цијучући подрумом тумара,

док између тебе и мене –

као међ непцем и језиком –

млеко и мед на трпези

уливају присност у земљане посуде,

уводе сјај бића у разговор очију.