RSS

Архиве категорија: Рајко Петров Ного

Рајко Петров Ного СТВАРИ КОЈЕ СМО ВОЛЕЛИ

Ствари

које смо волели

зар изгубљене су заувек:

зелена столица, очева шкриња

и благи мир са њима.

У пустоме свету осаме

ја сањам блиске ствари.

 

О како силан јер узалудан

напор је мојих прстију

тај блиски мир да ухвате,

у шкољку руку затворе;

 

ти прсти – пужа рогови

на друге, на јаве додире.

 

 

nogo 1

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на јун 21, 2017 in Рајко Петров Ного, Uncategorized

 

Ознаке: ,

Рајко Петров Ного СУНЦОКРЕТ

Већег лудака нема…

 

Шија му се од тежина искривила –

нејак је то ослонац за главу блесаву,

од сунца обневиделу,

у светлост лудо заљубљену

ко монах онај звездочатац

што у самштини скапа

(док му се ласте по рукавима гнезде)

низ реку пиљећи у звезде.

 

Па и кад оболео, од туге свео,

стидљиво огромну главу срцу ближе пригне,

и кад му зенице ситне поиспадају,

он и тад сунце упорно сања–

као у мају.

 

Лудака већега нема…

david burliuk

David Burliuk

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јун 20, 2017 in Рајко Петров Ного

 

Ознаке: , ,