Рајнер Марија Рилке ПИСМО

Ишуњао сам се из твога стана

и док ходам кишним улицама чини ми се

да сваки пролазник кога сретнем

у мом блиставом погледу види

моју пресрећну, спасену душу.

 

Пошто-пото хоћу да успут

сакријем од света своју радост;

односим је журно кући

и затварам у дубину ноћи

као златни ковчег.

 

А онда износим на светлост дана

комад по комад скривеног блага

и не знам куд пре да гледам;

јер је сваки кутак моје собе

претрпан златом.

 

То је безгранично богатство

какво ноћ никада није видела

нити роса окупала;

више га има него што је икада

иједна млада добила љубави.

 

То су богате дијадеме

са звездама место драгог камења.

Нико то не зна. Ја сам, о драга моја,

као краљ међу тим богатством

и знам ко је моја краљица.

 

Рилкеово писмо упућено Лу Андреас-Саломе, Минхен, јун 1897.