Мевлана Џелалудин Руми НЕМИНОВНА ЈЕСЕН У СВАКОМ

Ти и ја смо изговорили све ове речи, али за пут

Којим морамо поћи речи

 

Нису никаква припрема. Милост је једина припрема

За њега. Моје мане су остале скривене,

 

А неко би баш то назвао приправношћу!

У души носиим једну малену

 

Кап знања. Нека се раствори у океану,

Јер толико тога јој прети.

 

У сваком лишћу од нас постоји вечита јесен. Ветар нам

Откида лишће и разноси га по води.

 

Врана седи на поцрнелим и говори

О оном што беше. А онда

 

Изнова оживљаваш: пролеће, влага, памет,

Мирис зумбула и руже и чемпреса.

 

Вратио се Јосиф! А ако у себи

Не осећаш живахност Јосифа,

 

Ти буди Јаков! Плачи се па смеј. Не прави се

Да знаш оно што ниси искусио.

 

Постоји нужно умирање, после којег Исус изнова дише.

Мало шта расте на оштрој, храпавој стени.

 

Зато буди земља. Измрви се да би дивље цвеће

Изникло из тебе. Превише година си камен.

 

Покушај нешто друго. Предај се.

 

Превод: Александар Ђусић и Александар Љубиша

Из књиге ХАРФА СВЕТА, Београд, 2015