„… освајало се нешто што им није било потребно, и борило се за царевину, не мислећи да се не тиче ни њих царевина ни они царевине, што су сазнала њихова дјеца, за којом нико није ни главу окренуо, послије. Дуго ме мучила некорисна мисао, како је глупо и неправедно што су изгинули толики добри људи, за неку маштарију којој ни имена не знаш.“
Меша Селимовић, Тврђава
Toni Polkowski
– Опрости.
Била је то најљепша ријеч коју је могло пронаћи његово кукавичко поштење. Тако ме срећно скинуо са савјести и пријатељски испратио у прошлост.
Меша Селимовић, Тврђава
George Ames Aldrich
„Шта је то с нама и животом, у какве се то конце сплићемо, у шта упадамо својом вољом, у шта невољом, шта од нас зависи, и шта можемо са собом. Нисам вешт размишљању, више волим живот него мисао о њему, али како год сам превртао, испада да нам се већина ствари дешава мимо нас, без наше одлуке. Случајност одлучује о моме животном путу и о мојој судбини, и најчешће бивам доведен пред готов чин, упадам у један од могућих токова, у други ће ме убацити само друга случајност. Не вјерујем да ми је унапријед записан пут којим ћу проћи, јер не вјерујем у неки нарочит ред овога свијета. Не одлучујемо, већ се затичемо. Стрмоглављени смо у игру, пуну небројених измјена, једног одређеног тренутка, кад нас само та прилика чека, једина која нас може сачекати, у току мјешања. Не можеш је заобићи, ни одбити. Твоја је , као вода у коју паднеш. Па пливаш, или потонеш.“
Меша Селимовић, Тврђава
препознавања 