RSS

Архиве категорија: Симовић

Љубомир Симовић – ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ

Мудрац међ нама ћути,

ћути јер види

да онај који би могао

при сјају звезда

које сам пали

Јерусалим да зида,

народе да буди,

труљевину гори,

мекиње меси,

међ свињама спава.

Мудрац међ нама ћути,

ћути јер зна

да бисмо од оног

што би могао рећи

највише пречули,

мало разумели,

па и то мало брзо заборавили.

Мудрац међ нама ћути,

ћути јер смо му језик ишчупали,

јер смо га камењем

и цепаницама јер смо га дотукли.

Ал његова се бела коса

у облаке над Повленом и снег

претвара,

његова дуга брада

дубоко у земљу

пушта храстово корење,

ишчупан, његов језик,

у нова времена,

из сваке гране

избија ко лист,

у храстовој крошњи

с вечери на ветру,

никле из воде,

из птица,

из гробова и вукова,

његове речи,

златне и зелене,

цветају, брује и расту.

И док се жена

у њиховој сенци,

гола као из воде,

гола на обе плећке,

пробуђена сунцем

из неба месечевог

мужу сеновитом

до дна перунике отвара,

из долина,

и с врхова брда,

из градова и села,

из столарских радњи,

с дрварских пијаца,

дуге поворке,

одасвуд,

мостови препуни нáрōдā,

са секирама и тестерама журе

Љ. Симовић – ГОСТ ИЗ ОБЛАКА (Просвета, 2008)

hrast

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 јуна, 2015 in Симовић

 

Ознаке: , ,