RSS

Архиве категорија: Стари Нови Сад

БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ У СТАРОМ НОВОМ САДУ

***

Дан пред Божић пада Бадњи дан. На Бадњи дан се не обављају никакви послови, рани се све што има у кући, мораш наранити. Нејде се никуда. Пре Бадњег дана се спремају куће, а на Бадњи дан се уноси слама и почиње славље. Посна вечера се спрема и нејде се никуда од куће. Мож још да се скупе на улици пред кућом да пале ватру. Нисмо ми казли бадњак, него ватра. У Србији се каж бадњак, јер ми немамо шуме да оцечемо то дрво за бадњак. Код нас у Војводини ми смо ложили огризине, гуме о трактора и ту у Салајки. Наш ди смо правили? Код Гроздића, раније један дан се донесе ласкола вашине, грање, ја из винограда донесем па им дам по педес снопова лозе моје. Онај донесе огризине или тракторску гуму па онда на то бацимо. Ту будемо после вечере до једно десет сати, не буде се дуже. Некад и до поноћи који су људи усамљени. А ко је фамилијаран, ја и Душца смо често ишли код Накрајкућини, преко моста там ди су Телини. Там се исто тако двоје ласкола донесу дрва. Фамилијарно изађемо, деда и баба нејду на улицу, него млађи људи и жене и момци и девојке. Ко те ватре стојимо и износи се из куће, ко те ватре стојимо кад прође вечера, значи док је тај дан вечера само се седи кући. Онда кад прође вечера ја изнесем куваног вина, она донесе ладног вина, пиво се није пило, ракије куване и ладне ракије. Увече се поји Рождество од осам до десет, то нам је била та тарифа. Кума Паја Вршка и ја смо обавезно појали, код њега у улици, они су Подбарци, а преко моста су Насељчани. За вечеру се постило, строго посно, то се зна, густи пасуљ, риба и с маком резанци и вареник, значи шљива и вина, и онда иде корица леба.

Тошица Милушков, рођен 1942.

***

Јако је лепо то било. Имали смо патос у соби, покупе се крпаре и тата донесе онак сламе, ваљали се као деца и за њим идемо и пијучемо. А ујтру рано на Божић иде и донесе воде на бунар и дође. Добро јутро газдарице, честита, шта то носиш, носим здравље, мир у кућу и ондак нас је црвеном јабуком, мама успе у лавор воде. Ондак смо се умивали том водом из лавора и јабуком се трљали да будемо румени. Стварно је било јако лепо. Чесница се месила на Божић ујтру рано. На Божић се јако рано устајало, у два, у пола три да дођу, све се тркају ко ће пре доћи да добије кошуљу. Е ондак се ома устајало, растезано тесто, слатко тесто се замеси, то се развлачило на оном столњаку на ком се вечерало који стоји на слами. Кадгод су само са грожђом правили, кажу да не болу зуби од ораја, нису дали да се чесница прави стари. Па било је и сиротиње. Само се грожђе посипало и мећо се динар у чесницу и ондак се крјала, тако сви чесницу на руке около, и појало се Рождество. У круг смо окретали онда ко коме, није се секла ножом, ко коме откине парче и ди буде динар, његов је динар.

Јелица Ергелашев, рођена 1923.

***

Ми смо за вечеру увек рибе, резанаца, пасуља бела нисмо никад кували. Правили смо с маком резанаца и пекли рибу. Било је коринђаша, ишла сам и ја да коринђам. Појимо Рождество и лупамо на прозор: Јел слободно коринђати, онда коринђамо, а неко нас отера, ни не прими нас. Неко изиђе па нам да ораја и јабука, па ајд идемо напоље. Нисмо морали да се маскирамо. А то за маскирање то је било за вертеп кад носе. Кашћу вам вертеп се носио о Божићу. Онда после ручка, ручамо, онда идемо на Темеринску улицу. Ту је било терај Божић. Ту су све вако наши Ченејци, богати људи с каруцама дошли, па пешкире на коњима, па су се возале девојке с њима од Шулцове млине тамо на крај Темеринске улице до Три круне на ћошку Кисачке улице, тамо ди се продају машине. Ту је било коло у Три круне и ту су девојке и момци играли, на игранку. Онда ту у те Три круне возе се на коњима пешкири, седе у каруцама, ма лепота. А трамвај је ишо па ми дечурлија купимо оне што пуцају, па метемо у шине, кад трамвај иде ми деца намећемо, кад трамвај прође па кад стане пуцати што је то лепо било.

Драгиња Мољац, 1914

***

Ја знам да први дан Божића устанемо рано, ја спремим Богдана и Мићу код моји да буду положеници. Лаза и води, док они не дођу ја растежем чесницу. Ту је био бунар и како прође поноћ они долазе по воду, па сипају кукуруза око бунара па сипају жита, да роди жито. Мој тата је носио и марви да полаже, то нисмо радили Лаза и ја. У шталу иде па носи на ражањ да полаже марви. Ражањ је нешто испечеш па носиш марви.

Метемо у чесницу новац, а ја забележим ди сам ставила динар. Мама је моја правила вареник, знаш шта је вареник мал угрејеш вина, метеш меда и мало бибера, насече се здравље, месец, то смо месили од теста што правиш милихпроте ил неко ко лебац прави. И онда помало.

Ката Ралетић, 1924.

***

На Бадњи дан кували смо шљиве, тесто, риба, густи пасуљ резанце и онда у те резанце мама уврља, па кад уврља онда мете у ту врућу воду, пеканци се звали. То је вечера била кадгод а ми појимо Рождество док не почне вечера. Чика је наш јако лепо пево, најмлађи татин брат. Онда тата донесе сламу, прво ораје прекрсти собу, У име оца и сина, све то прекрсти собу. Добро вече, честитам вам Бадње вече, то се так сећам и мама га поспе житом. Онда ја и бата, прво мете сламе, онда нама баца ораје, а ми пију, пију, пију, пијучемо ја и брат. Нико никуд нејде, само деца поје Рождество. Онда ка дођу дамо им шљиве, ораја. Сви деца идемо од комшилука на коринђање, добијемо и пара и јабуке и шљиве. Певало се само Рождество.

Марица Пашћан, 1926

 

***

Бадњи дан ујтру се меси колачи, месило се ко и за лебац, сунце, месец, па ко звезде свуда около се направе, а сунце само једно, онда с праве волови, па крмача и прасици, и овце и јагње. Таки је обичај био. Пилиће одгоре поређаш. И шака се правила, то се тако расече и буду прсти. То се прави да би се поспешило то све, да нечија рука то погура. Код иконе се стављала рука. И свашта се прави и сунце и месец и волови и гувно, правило се гувно, камаре. На Бадњи дан се правило опеканци, тесто се направи па се тако испече, мак се спреми, вода ври, па се то тако потопи у ту воду, од истог теста ко за месец, сунце, меће се у пећ да се испече, па се пече. Онда се то само спусти да они мало одмекну и онда се то само извади, па се поспе одгоре мак или ораји, шта оћеш, и онда се скува шећер, сируп се прави и онда се то тако прелије да не буде суво. Увече смо кували кисели купус, овде бели пасуљ смо кували постан. Код њи се правили опеканци, код нас само резанци. Рибу смо тек после пекли, то пре није било на Бадњи дан. То се ужари пећ и то се мало опаје и мете се на банак, и онда се лопата, мете се на лопату. Не пече се на лопати, већ је лопата била тако велика и поређа се на ту лопату, па се истресе на тај банак. Јел банак је био од цигаља сам кад се ужари онда се то мало очисти, па се мете то на тај банак и онак се испече. На голом банку се то пече.

Милана Малетић, рођена 1913.

 

Маја Стокин, Из рада Етнолингвистичко истраживање зимског циклуса обичаја и веровања у Новом Саду, докторска дисертација, Нови Сад, 2011

 

вера

Вера Павлова

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јануар 5, 2019 in Стари Нови Сад

 

Ознаке: , , ,