RSS

Архиве категорија: Т. С. Елиот

T.S.Eliot – POSVETA MOJOJ ŽENI

Kojoj dugujem uzlet ushićenja
Što oživljava moja čula kada smo budni
I ritam počinka našeg sna
Ujednačeno disanje

Ljubavnika čija tela odišu mirisom jedno drugoga
I misle iste misli koje ne moraju da se izgovore
I brbljaju iste reči ne morajući da znaju njihova
značenja.

Nikakav zlovoljni zimski vetar neće smrznuti
Nikakvo uporno tropsko sunce neće sparušiti
Ruže u ružičnjaku koji je naš i samo naš

Ali ova posveta namenjena je drugima da je čitaju
Ovo su privatne reči javno upućene tebi.

Prepev:Jovan Hristić

gennies art

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10 маја, 2015 инч Т. С. Елиот

 

Ознаке: , ,

T.S.ELIOT – KORIOLAN

I Trijumfalni marš

Kamen, bronza, kamen, čelik, hrastovo lišće, kopita konjska
Po pločniku.
I zastave. I trube. I toliko orlova.
Koliko? Prebroj ih. I takva gužva ljudi.
Jedva da smo prepoznali sebe toga dana, ili Grad.
Ovo je put do hrama, a toliko nas vrvi uz put.
Toliko njih te čeka, koliko njih čeka? Zar je to važno, na
takav dan?
Dolaze li? Ne, još ne. Vidiš ponekog orla.
I čuješ trube.
Evo dolaze. Dolazi li on?
Prirodni budni život našeg Ja jeste opažanje.
Možemo da čekamo, s našim klupicama i kobasicama.
Šta nailazi prvo? Vidite li? Recite nam. To je

5.800.000 pušaka i karabina,
102.000 mitraljeza,
28.000 rovovskih bacača,
53.000 poljskih i teških topova,
Ne umem da kažem koliko granata, bombi i mina,
13.000 aviona,
24.000 avionskih motora
50.000 vagona s municijom,
sada 55.000 transportnih vagona,
11.000 poljskih kuhinja,
1.150 poljskih pekara.

Koliko je to trajalo? Je li sada na redu on? Ne,
Ovo su kapiteni golf klubova, ono su skauti,
A sada evo societe gymnastoque de Poissy.
A sad stižu gradonačelnik i cehovi. Gledajte,
Evo sad njega, gledajte:
Ničeg upitnog u njegovim očima
Ili rukama, spokojnim na konjskom vratu,
A oči mu pažljive, vrebaju, opažaju, ravnodušne.
O, skriveno pod krilom golubice, skriveno u grudima grlice,
Pod palmom u podne, pod vodom što teče
U mirnoj tački sveta što se vrti. O, skriveno.

Sad odlaze gore do hrama. Onda žrtva.
Sad stižu device sa urnama, urnama u kojima je
Prah
Prah
Prah praha, a sada
Kamen, bronza, kamen, čelik, hrastovo lišće, kopita konjska
Po pločniku.

To je sve što smo mogli videti. Ali koliko orlova!
I koliko trube!

(A na Uskrs, nismo otišli van grada,
Pa smo poveli mladog Sirila u crkvu. I zazvonilo je zvono,
A on je jasno i glasno rekao: lepinje.)
Ne bacaj tu kobasicu,
Dobro će doći. On je prepreden. Molim vas, imate li
Malo vatre?
Vatre
Vatre
Et les soldats faisaient la haire? ILS LA FAISAIENT.
II Poteškoće jednog državnika

Viknuti šta da viknem?
Sve meso je trava: uključujući
Vitezove Kupatila, vitezove Britanske Imperije, vitezove,
O vitezovi! Legije časti,
Ordena Crnog orla (prvog i drugog reda),
I ordena Izlazećeg sunca.
Viknuti viknuti šta da viknem?
Najpre treba oformiti komisije:
Savetodavna tela, stalne komisije, posebne komisije
i potkomisije.
Jedan sekretar biće dovoljan za više komisija.
Šta da viknem?
Artur Edvard Siril Parker postavljen je za telefonistu
godišnje povišenje od pet šilinga
Do sume od dve funte i deset šilinga nedeljno ; sa
premijom od trideset šilinga za Božić
I jednonedeljnim godišnjim odmorom.
Ustanovljen je odbor koji će imenovati jednu
komisiju inžinjera
Da razmotri pitanje vodovoda.
Ustanovljena je komisija
Za javne radove, uglavnom pitanja ponovne izgradnje
utvrđenja.
ustanovljena je komisija
Koja će sa jednom komisijom Volšana
Pregovarati o večnom miru: proizvođači lukova i strela
kao i proizvođači kopalja i kovači
Obrazovali su zajednički odbor da protestvuju
protiv smanjenja porudžbina
U međuvremenu stražari bacaju kockice na granicama
A žabe (o Mantovanče) krekeću u močvarama.
Svici svetlucaju na pozadini bledog olujnog neba
Šta da viknem?
Majko majko
Evo poređani porodični portreti, prašnjava
poprsja, sva nekako izvanredno rimska,
Izvanredno slična, dok ih redom osvetljava plamen
Znojavog bakljonoše koji zeva.
O skriven ispod… skriven ispod… Gde je noga golubice
počinula i spojila za trenutak,
Tihi trenutak, popodnevni odmor, ispod najviših
grana najrasprostranijeg drveta podneva
Ispod perja na grudima pokrenutog dahom vetra posle
podne
Tamo ciklama širi krila tamo se pavit spušta
preko nadvratnika
O majko (ne međ ovim porsjima, a na svakom tačan
natpis)
Ja, umorna jedna glava među ovim glavama
Vratovima dovoljno jakim da ih nose
Nosevima dovoljno jakim da slamaju vetar
Majko
zar ne možemo jednom, skoro, u ovaj mah, biti zajedno,
Ako su maktacije, imolacije, oblacije, impetracije,
Sva žrtvovanja i obredi obavljeni po propisu
Zar ne možemo biti
O skrivena
Skriveni u tišini podneva, u tihoj krekektavo noći.
Dođi sa zamahom krila malog ljiljka, sa sitnim
plamsajem svica il kresnice,
“Dižu se i padaju krunisani prahom”, ti mali stvorovi,
Ti mali stvorovi cvrkuću, cvrče tanano kroz prah, kroz noć.
O majko
Šta da viknem?
Zahtevam komisiju, predstavničku komisiju,
istražnu komisiju
OSTAVKU OSTAVKU OSTAVKU

prepev Ivana V. Lalića

Gaspare Landi

Gaspare Landi

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10 маја, 2015 инч Т. С. Елиот

 

Ознаке: ,

Томас Стернс Елиот МРЗОВОЉА

Недеља: како задовољно шетају
Та недвосмилено недељна лица;
Шешири од свиле, па те капе с врпцама,
Машне на ципелама и свесне љупкости
У понављању које замењује
Твој духовни мир
Овом неовлашћеном дигресијом.

Вече, светиљке и, наравно: чај!
Деца и мачори у уској улици;
Туга неспособна да устане
Против ове мутне завере.

А Живот, мало ћелав, мало сед,
На крај срца, пробирљив, и умиљат:
Чека, с рукавицама и шеширом у руци,
Строго пажљив на кравату и одело –
Помало не трпи закашњења –
Ту, на прагу Апсолутности.

Превод: Раша Ливада и Давид Албахари

Monet Umbrella.jpg

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 5 априла, 2015 инч Т. С. Елиот

 

Ознаке: ,