Предложити некоме да буде неко други, да постане други, исто је што и предложити му да престане да буде он. Свако брани своју личност, а промену у свом начину мишљења прихвата само уколико се та промена слаже с јединством његова духа, с његовом поступношћу, уколико та промена може да се усклади и сједини са осталим његовим начином битисања, мишљења и осећања, и ако може истовремено да се укључи у његове успомене. Ни од човека, као ни од народа ‒ који је и извесном значењу, исто тако човек ‒ не можемо захтевати преображај који кида јединство и поступност његове личности. Он се може много променити, готово потпуно, али у поступности.
Превела с кастиљанског: Олга Кошутић
Из књиге О ТРАГИЧНОМ ОСЕЋАЊУ ЖИВОТА, Графички атеље Дерета, Београд, 1991.
препознавања 