Права музика је између нота.
Моцарт
***
Да би ко постао виртуоз на виолини, треба да има две одлике. Да зна слушати и да уме чути.
Јоханес је имао те одлике. Знао је да чује треперење своје виолине у самом себи.
Сваког дана, од зоре до заласка сунца, посвећивао се својој уметности. Понекад би свирао с таквом страшћу да је по читав дан затворених очију могао да слуша сопствена осећања. Уронивши у себе и у музику, видео је, међутим, свет боље од иког другог, јер му је срце било отворено за светлост.
***
Сутрадан за шаховском таблом током игре коју су прекидали сваке вечери, Еразмо рече Јоханесу:
-
Пре но што напишеш своју оперу, треба да је доживиш.
-
Истина је – рече Јоханес. – нисам на то помишљао. Чак никад нисам мислио да доживљај може нечему користити.
-
Ја знам како да ти живот буде занимљив.
-
Зар? А како то?
-
Тражећи део сна који ти по праву припада.
-
А где је тај део?
-
Помало свуда по свету. А пре свега у теби!
Јоханес изненађено диже поглед ка виолинару. Потом без размишљања помери свог ловца и врати газа седам поља уназад.
-
Свака душа има свој део сна. Сањајући сваке ноћи ту необичну и лепу жену, и ти се држиш тог начела.
-
Оно што је у сновима, лепо је зато што нема граница, што пружа свакакве моћи.
-
Разуме се у сну је све могуће.
-
А шта учинити да се то деси у животу?
Еразмо не одговори одмах. Дуго је гледао у шаховску таблу. Краљицом узе Јоханесовог ловца. Потом добро отпи ракије, па погледа у црну виолину на зиду. Најзад, обраћајући се Јоханесу, рече:
-
Видиш, снове треба најпре разбити.
***
Још дуго после његове смрти радионица покојног Антонија Страдиварија треперила је његовом изузетном енергијом.
Те трептаје, неосетне за обичне смртнике, али присутне за осетљиве душе, осећао сам сваки пут кад бих ушао у мајсторово скровиште. Док је Франческо у тој нагомиланости раширених инструмената, у тим хармонијским таблама, у тим везивним дашчицама, тим луковима расутим по радионици, видео само гомилу комада дрвета намењених стварању предмета који ће производити звук, ма како он био јединствен, ја сам видео чудесну равнотежу: могућност стварања звука који повезује људски свет с небеским.
Превела с француског: Иванка Павловић
АЕД СТУДИО, Београд, 2003
Андреј Морозов
препознавања 