***
„Не знам да ли постоји нешто што обесхрабрује више од затворене библиотеке. Колико год да су сама зграда и фонд књига у њој скромни, јавна библиотека у многим крајевима земље једино је место где се могу пронаћи књиге, на све замисливе теме, где су одрасли и деца добродошли да седе и читају у миру, заборављајући макар на тренутак обавезе и проблеме који их чекају напољу. Као и многи други Американци моје генерације, велики део свог знања дугујем хиљадама књига које сам, током живота, позајмљивао из библиотека. Сећам се страхопоштовања које сам осетио као тинејџер, када сам схватио да ми је дозвољено да тумарам међу полицама пуним књига, одаберем било коју књигу која ми се допадне, истражујем на миру њен садржај за столом у библиотеци, и, ако пожелим, однесем је кући
У Оак Парку (држава Илиноис), док сам био средњошколац, у библиотеку сам одлазио два или три пута недељно, иако сам у разреду био просечан ђак. Чак и зими, ходао сам десетак блокова од библиотеке, често по киши или по снегу, носећи гомилу књига и плоча, размишљајући о новим неистраженим књигама које ме чекају, дрхтећи од узбуђења и ишчекивања. Љубазност библиотекара, који су ме, наравно, добрo познавали, такође је била подстрек.
***
Кад год бих наишао на библиотеку, увек сам се осећао као код куће. Била препуна или празњикава, увек сам се у њој лепо осећао…Та вера – да ме иза врата чекају неоткривене мистерије, то је оно што ме привлачи свакој библиотеци на коју наиђем.
Скоро сам слушао једног политичара који је изјавио да затварање библиотека није тако велико питање, јер деца данас имају интернет да читају и раде домаће задатке. Међутим, то нису исте ствари. Као што ће вам рећи сваки учитељ који се сећа времена када су ученици ишли у библиотеке и читали књиге, учење и промишљање изгледају природније када се човек нагне над књигом. Посматрајући друге који су се такође унели у читање, држећи у рукама или притискајући лактовима књиге различитог изгледа, неке одбојног, а неке привлачног, чини вас учесником у једној од најстаријих и најплеменитијих људских активности. Тачно – читање књига је спор, дуготрајан, често напоран процес. Насупрот томе, претраживање интернета је брза активност која одвлачи пажњу, током која особа претражује информације о некој теми, налази их и чита – често прескачући велики део понуђеног материјала, усредсређујући се само на најважније делове. Књиге захтевају стрпљење, сталну усредсређеност на оно што се налази на страници, те честе паузе посвећене размишљању, како би се смисао онога што се чита искристалисао и постигао пуни учинак.
Колико је љубитеља књига међу младима створио интернет? По мени, много мање него што су то учинили милиони библиотека током последњих стотинак година, Њихово лагано нестајање јесте трагедија, не само за те осиромашене градове и места већ за свакога, на ма ком месту, ко је ужаснут због помисли на земљу без библиотека.“
(одломци из истоименог есеја из књиге ГЛЕДАЈ ДУГО И НЕТРЕМИЦЕ, Архипелаг, 2013)
препознавања 