„Платон и Аристотел! То су не само два система него и типови двеју различитих људских природа, које се од памтивека, под свим костимима, више или мање непријатељски односе једна према другој. Нарочито кроз цео средњи век, све до данашњег дана, тако се борило, и та је борба најбитнији садржај историје хришћанске цркве. Увек је реч о Платону и Аристотелу, иако под другим именом. Сањарске, мистичне, платонске природе откривају из понора своје душе хришћанске идеје и симболе који им одговарају. Практичне, сређивачке, аристотелске природе граде од тих идеја чврст систем, догматику и култ. Црква обухвата најзад и једну и другу природу; једни се ушанчавају већином у клеру а други у монаштву, али непрестано ратују једни са другима.“
Из књиге НЕМАЧКА
препознавања 